1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Demonstracije u Rostoku

Zamišljene kao miran protest protiv globalizacije, manifestacije u subotu u Rostoku, nedaleko od Hajligendama gde ove srede počinje sastanak na vrhu Grupe 8, izrodile su se, zahvaljujući takozvanim autonomašima, u nerede u kojima je bilo više od hiljadu povredjenih.

List «Berliner cajtung» piše:

«Zbivanja u Rostoku ne predstavljaju samo fijasko za policiju, nego i za mirni pokret protiv globalizacije.Zahtevi pokreta su opravdani, ali ko ih i pominje posle Rostoka? I organizatori demonstracija iznenadjeni su stepenom nasilja i priznaju greške.Ali, sada se postavlja i pitanje nisu li bili naivni kada su kritikovali navodno preterane mere bezbednosti», pita se komentator «Berliner cajtunga».

I list «Frenkišer tag» iz Bamberga kritikuje organizatore i piše:

«Organizatori su propustili da se jasno distanciraju od izazivača nereda, da ih izoluju i vrate kućama.Naivno su verovali da će se levi radikali mirno pridružiti demonstrantima koji su gurali dečja kolica i bili obučeni u klovnovska odela.To nije moglo da uspe, jer su se organizatori poveli za difuznim antiglobalističkim raspoloženjem, a da predhodno nisu raščistili principjelno pitanje: da li bi protiv sastanka na vrhu trebalo mirno protestovati, ili bi ga trebalo blokirati., čak sprečiti njegovo održavanje», piše «Frenkišer tag».

Najzad, komentator lista «Algemajne cajtung» iz Majnca upozorava:

«Oni koji su u Rostoku namerno izazvali haos nisu nikakvi demonstranti, nego zločinci, u principu teroristi.Najviše su stradali policajci.Dugoročno, bilo bi od koristi da se razmisli o kaznama za one koji bacaju kamenice – ukoliko bi ih, u slučaju da je žrtva teško povredjena, čekalo osam ili deset godina zatvora – dobro bi razmislili pre nego što bi pribegli nasilju».

Hamburški nedeljnik «Der Špigel» donosi opširan intervjuu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom iz koga prenosimo deo koji se odnosi na Kosovo.Upitan da li stalne članice Saveta bezbednosti još mogu da nadju kompromis kada je reč o kosovskoj nezavisnosti Putin je dogovorio:

«Da znam kompromis, već bih ga predložio.Ne znam ga, ali se i dalje mora strpljivo tragti za njim».

Na pitanje kako bi Rusija reagovala kada bi Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, ruski predsednik je odgovorio:

«Kosovo nije pojedinačan slučaj.U tri područja na teritoriji nekadašnjeg Sovjetskog Saveza – u Abhaziji, Južnoj Osetiji i Zadnjestrovlju – tamošnji narodi već 15 godina imaju sopstvene parlamente, predsednike i smatraju da su nezavisni. Ne možemo u slučaju Kosova prihvatiti nezavisnost, a drugim narodima uskratiti pravo na samoopredeljenje. Nezavisnost Kosova samo bi podstakla separatizam u Evropi – u slučaju Baska, Škotske, Balkan i da ne pominjem.Zašto bi izazvali sve to? To je i štetno, i opasno», rekao je u intervjuu magazinu «Špigel» ruski predsednik Vladimir Putin.

«Špigel» piše i da će danas, u ponedeljak, u Zemaljskom sudu u Hagu biti podneta tužba na 228 stranica u ime Munire Subašić i još šest hiljada osoba koje su izgubile nekoga u masakru u Srebrenici.Svi oni traže odštetu od holandske države i Ujedinjenih nacija, jer mirovne snage nisu zaštitile žrtve.

U tužbi se, na primer, navodi da su holandski vojnici, koji su bili nadležni za zaštićenu zonu Srebrenica, bilio svedoci silovanja i ubistva dece, a da nisu ništa preduzeli.Iako je bilo poznato da srpske snage nameravaju da pobiju stanovništvo, ni Holandija, kao zemlja – zaštitnica, ni Ujedinjene nacije koje su joj dale madat, nisu preduzeli mere kako bi ljudi bili spaseni, pišu amsterdamski advokati u tužbi.

Zanimljivo je da su tužene i Ujedinjene nacije, koje inače uživaju imunitet.Medjutim, advokati ukazuju da Ujedinjene nacije imaju imunitet kako bi mogle da organizuju mirovne misije u celom svetu i dodaju da bi neshvatljivo bilo da svetska organizacija genocid postavlja kao svoj cilj.