Demonstracije još uvek ne znače revoluciju | Izbor iz štampe | DW | 03.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Demonstracije još uvek ne znače revoluciju

Janukovič je digao opoziciju protiv sebe i sada je u ringu sa svetskim šampionom Vitalijem Kličkom. Predsednik eskivira borbu, pokušava da kruži oko protivnika. Hoće li mu taktika uspeti, pita se nemačka štampa.

U ponedeljak su hiljade demonstranata kampovale u administrativnoj četvrti Kijeva, nakon vikenda koji je doneo sukobe sa policijom, jednu žrtvu, desetine povređenih i uhapšenih. Stotine hiljada ljudi traži smenu vlasti, u prvom redu predsednika Viktora Janukoviča koji je na mig iz Moskve odustao od Sporazuma o pridruživanju Evropskoj uniji. Stanje u zemlji se ne može kontrolisati, kaže premijer Nikolaj Azarov. Demonstrante niko ne sme da bije, podvlači portparol Bele kuće Džej Kerni. To je više pogrom nego revolucija, tvrdi ruski predsednik Vladimir Putin. Komentari u nemačkoj štampi su raznorodni.

Brutalna reakcija policije dodatno je potpalila proteste, piše Rajn cajtung. „Ukrajina nije Rusija ili Belorusija – građani imaju drugačiju svest. Policijsko nasilje ne prihvataju tek tako. Za razliku od komšija u Moskvi ili Minsku, Ukrajinci su 2004. naučili važnu lekciju – moguće je svrgnuti režim.“ Međutim, front protiv Janukoviča mora da pridobije i ljude na istoku zemlje, u kojem se govori ruski jezik, smatraju u Noje osnabriker cajtungu. U Štutgarter cajtungu sumnjaju da se iz protesta može roditi nešto poput Narandžaste revolucije od pre devet godina: „Nema plana. Ili, tačnije, opozicija ima više planova koji se samo uslovno mogu staviti pod istu kapu. Tri opozicione partije marširaju zajedno protiv Janukoviča, ali ih malo šta povezuje osim ideje o rušenju vlasti. Čak nije ni jasno koja bi od njih trebalo da preuzme vodeću ulogu.“

„Protesti u Ukrajini pokazuju da je mnogim istočnim Evropljanima EU čak i u krizi atraktivnija od silne Rusije“, piše ugledni Frankfurter algemajne. „Putin zna (i tu i tamo javno pomene) da Rusija stoji pred teškim vremenima u kojima će se trenutna moć možda pokazati kao privid. Možda je stoga Kremlj i tražio odsudnu bitku protiv Brisela. Zato EU treba da ostane na sadašnjoj poziciji – tvrda prema Moskvi, ali spremna za razgovore sa Kijevom.“ Iako se traži i ostavka ukrajinske vlade, Manhajmer morgen primećuje da je isključivi krivac za krizu predsednik Viktor Janukovič. „Taj je najpre hteo da potpiše sporazum sa EU, ali je okrenuo ćurak kada je čuo rusko ‘njet'. Janukovič je tom promenom digao opoziciju protiv sebe i sada je u ringu sa svetskim šampionom Vitalijem Kličkom. Predsednik eskivira borbu, pokušava da kruži oko protivnika. Hoće li mu taktika uspeti? Janukovič je u svakom slučaju izgubio politički instinkt jer se dil sa Rusijom baš njemu ne isplati.“

Kelner štat ancajger piše da „Janukovič nije stabilan u sedlu kako se misli na Zapadu“ i da Zapad mora odlučno da podrži opoziciju sa jasnim ciljem – smenom vlasti. Međutim, austrijski dnevnik Standard kritikuje upravo Evropsku uniju zbog odnosa prema zemljama bivše sovjetske sfere. „Istočno partnerstvo je osnovano 2008. na inicijativu Poljske i Švedske. Cilj je bio da se Ukrajina, Belorusija, Moldavija, Jermenija, Azerbejdžan i Gruzija približe Uniji i sprovedu reforme. Članstvo u EU je ‘u principu' moguće, što u prevodu znači da je realno nemoguće. Iza ove kvadrature kruga krije se činjenica da većina država EU ne može da zamisli dalje širenje na istok. Takav stav je izdaja evropskih vrednosti i principa. […] EU zapravo ima samo jedno moćno oružje – privlačnost članstva. Ako je Brisel tu dvosmislen, onda pokopava sam sebe.“ Levičarski Junge velt primećuje da proteste u Kijevu nosi „urbani srednji sloj koji možda ne misli na blagostanje širokih masa. Dok političari i mediji u Nemačkoj uzdržano reaguju na slične demonstracije na Tajlandu, u slučaju Ukrajine otvoreno stoje na strani protivnika režima. To je drsko mešanje u unutrašnje prilike jedne zemlje.“

Pripremio: Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković