Demokratija ili osveta u Turskoj? | Politika | DW | 05.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Demokratija ili osveta u Turskoj?

Više od 100 viših oficira turske vojske nalazi se pred sudom zbog navodne uloge u puču 1997. Da li je to još jedan pokušaj islamističke vlade da se osveti vojsci i proširi svoju moć ili odraz turske demokratije?

Bivši načelnik generalštaba turske vojske i drugi visokorangirani oficiri od ponedeljka (2.9.) svedoče pred sudom u vezi sa svojom navodnom ulogom u svrgavanju vladajuće islamističke koalicije 1997. godine. Islamistička konzervativna partija AKP i vlada premijera Redžepa Tajipa Erdogana pozdravile su to suđenje kao primer turske „promene ka demokratiji“.

„Turska prolazi kroz normalizaciju“, kaže potpredsednik vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP), Ahmet Ajdin. „Turska se oblikuje u jedan novi sistem, sistem vladavine prava i demokratije.“ Međutim, taj politički razdor izazvao je talas kritika širom turske sekularne opozicije koja ne veruje Erdoganovoj politici i tvrdi da njegova stranka pokušava da pretvori Tursku u islamističku državu. „Suđenje je besmisleno“, napisao je na svom nalogu na Tviteru Kamer Genc. On je jedan od lidera glavne opozicione stranke, Partije republikanskog naroda (CHP). „Vlada AKP smatra da su mere protiv islamističkih reakcionara zločin. Državni savet bezbednosti Turske je 28. februara 1997. godine utvrdio da su legitimne sve one mere protiv bezbednosti sekularnog karaktera ove zemlje i zato nijedan turski sud ne može da sudi na osnovu ovakvih optužbi“, smatra Genc.

Prvooptuženi - general Ismail Haki Karadaji

Prvooptuženi - general Ismail Haki Karadaji

Slučaj o kome je reč postao je poznat i kao „postmoderni puč“ ili „proces 28. februara“. Za razliku od vojnih pučeva 1960, 1971. i 1980. godine, generali nisu preuzeli vlast ili ukinuli ustavni poredak, već su upravljali kampanjom iz pozadine i tako vršili politički pritisak na tadašnju vladajuću koaliciju sa Nekmetinom Erbakanom na čelu.

„Prepreka za demokratiju“

Deniz Zejrek, politički analitičar i šef redakcije liberalnog dnevnog lista „Radikal“ iz Ankare, kaže da je poslednja velika intervencija turske vojske iz 1997. godine bila usmerena protiv političkog islama, ali da je to ujedno bila i prepreka za demokratiju. „Lično sam, kao novinar, iskusio dane kada se desila ta vojna intervencija. Političke žrtve tog procesa nisu bili samo islamisti, već i liberali i demokrate“, kaže za Zejrek Dojče vele. Taj „postmoderni puč“, kako ga je nazvao jedan od generala, povećao je ulogu vojske u politici, ograničio slobode u političkom životu i nametnuo medijima više ograničenja.

Prema rečima Zejreka, stručnjaka za civilno-vojne odnose, pošteno suđenje tom „postmodernom puču“ može da doprinese turskoj demokratizaciji i stabilizaciji u politici. „Zabrinut sam oko određenih stvari, ali se i dalje nadam da to suđenje može da bude korak napred za demokratizaciju Turske. To, međutim, može da se postigne samo ako suđenje bude oslobođeno želje za osvetom. Nažalost, takav osvetoljubivi karakter je pratio slične slučajeve, kao što su Ergenekon i Čekić, a možemo da vidimo da je i na ovo suđenje pala senka osvete“, ocenjuje Zejreka.

Protesti onih koji smatraju da su žrtve „postmoderna puča“

Protesti onih koji smatraju da su žrtve „postmoderna puča“

Senzacionalna suđenja

U Turskoj je od 2008. godine održano više senzacionalnih suđenja protiv aktivnih i penzionisanih oficira, opozicionih političara, akademika i novinara. Osuđeno je više od 250 penzionisanih oficira, uključujući i bivšeg šefa vojske Ilkera Basbuga, koji je zatvoren prošlog meseca zbog navodne zavere u puču Ergenekon. Više od 300 oficira osuđeno je na zatvorske kazne septembra prošle godine, navodno zbog toga što su kovali zaveru da pučem svrgnu vladu Erdoganove partije (puč zvani „Čekić“). Svi optuženi negirali su krivicu i žalili su se turskom Vrhovnom sudu.

I Ergenekon i proces „Čekić“ pratile su proceduralne greške, a uhapšeni su predugo vremena proveli u pritvoru pre početka suđenja. Kritičari tvrde da su ta suđenja bila politički motivisana i da za cilj imala obuzdavanje moći turske vojske. Nedavno sprovedena anketa pokazuje da 53,8 odsto Turaka veruje da suđenje u slučaju Ergenekon nije bilo fer.

Autori: Ajhan Šimšek / Nevena Cukućan
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM