1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Demohrišćani ubedljivo vode!

Prve prognoze rezultata izbora govore o ubedljivom vođstvu Partija unije (CDU/CSU). One su navodno osvojile 33,9 odsto glasova. Sledi SPD sa 23,9 odsto, Liberali 14,9, Levica 12,9, a Zeleni sa 10,9 odsto glasova.

Pristalice CDU i CSU oduševljene prvim prognozama

Pristalice CDU i CSU oduševljene prvim prognozama

U SR Nemačkoj su danas održani redovni parlamentarni izbori za 17. saziv Bundestaga. U zemlji sa oko 82 miliona stanovnika, pravo glasa imalo je oko 62,2 miliona građana; Izborna mesta bila su otvorena od 8 do 18 sati

Među onima koji su imali pravo glasa je i 3,5 miliona mladih koji na glasanje treba da izađu prvi put. U 299 izbornih okruga 29 stranaka ima 3.556 kandidata. Prosečna starost kandidata je 47,4 godine. Najmlađi kandidat rođen je 1991. a najstariji 1920. godine.

Duel Merkel - Štajnmajer

U svim okruzima kandidate imaju samo najveće stranke zastupljene u Bundestagu. To su stranke konzervativnog bloka koji čine Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i manja, sestrinska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) koja deluje samo u Bavarskoj.

Kandidati za kancelara su sadašnja konzervativna šefica vlade Angela Merkel i socijaldemokratski ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer.

Tri opozicione stranke

Pored njih to su još i Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) koja trenutno u Berlinu vlada sa konzervativcima u tzv. velikoj koaliciji, te tri sada opozicione stranke: Zeleni, Stranka slobodnih demokrata (FDP, Liberali) i Levica, nastala spajanjem istočnonemačkih reformisanih komunista, Partije demokratskog socijalizama (PDS) i zapadnonemačke Izborne alternative Rad i socijalna pravda (WASG).

Renate Künast / Jürgen Trittin / Grüne

Glavni kandidati stranke Zelenih: Renate Kinast i Jirgen Tritin

"Dva glasa" svakog birača

Izborni sistem je složena kombinacija većinskog i proporcionalnog sistema koji se u Nemačkoj naziva "personalizovani proporcionalni sistem". Svaki birač ima dva glasa. Takozvanim "prvim glasom" građanin bira kandidata u svom izbornom okrugu i to po relativnom većinskom sistemu - izabran bude onaj ko dobije najviše glasova.

Ovo su "direktni mandati". "Drugim glasom" svaki glasač odlučuje o poslaniku koji će preko takozvane "pokrajinske stranačke liste" da uđe u Bundestag.

Guido Westerwelle / FDP

Glavni kandidat Liberala, Gido Vestervele

"Direktni" imaju prednost

Glasovi iz pojedinačnih izbornih okruga i oni dati za pokrajinske partijske liste potom se tako preračunavaju da sastav Bundestaga bude u skladu sa podelom glasova na pojedinačne stranke. Ukoliko ipak neka partija u izbornom okrugu dobije više "prvih glasova" i time više direktnih mandata, sme i da ih zadrži, a da se pri tom ne preduzima nikakva nadoknada glasova za druge stranke.

Cilj ovakvog izbornog sistema jeste da se, preko pokrajinskih lista, omogući svim strankama da u parlamentu budu zastupljene u skladu sa brojem glasova koje dobiju. Sa druge strane, direktni izbor u izbornim okruzima građanima omogućuje da se opredele za određene političare. Na saveznim i svim ostalim izborima u Nemačkoj za ulazak u predstavnička tela postoji petoprocentni prag.

beta/dpa/sb/zbs

DW.COM

WWW Linkovi

  • Datum 27.09.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Jpo9
  • Datum 27.09.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Jpo9