1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Demografska rupa i vladajuća gunđala

Nemačke novine danas komentarišu, pored ostalog, manjak domaće radne snage, evropsku politiku Poljske i predlog nemačkog predsednika za jačanje te funkciije

Pregled pisanja nemačke dnevne štampe

Pregled pisanja nemačke dnevne štampe

Da bi mogla da održi privredni rast Nemačka će, zbog drastičnog smanjenja broja stanovnika, hitno morati da olakša dolazak radne snage iz inostranstva. To upozorenje izdala je u najnovijoj studiji Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj i time izazvala reakcije nemačke dnevne štampe. Dva velika dnevnika koji ovo objavljuju na naslovnoj strani priči ipak daju prilično različite naslove. Tako «Ziddojče cajtung» poručuje «Nemačkoj je potrebno više stranaca» dok je «Velt» suzdržaniji: «OECD kaže: Nemačkoj potrebni kvalifikovani doseljenici». Ipak, i ovaj potonji, konzervativni list iz Berlina komentariše:

«Visoko kvalifikovani stranci u Nemačkoj nailaze na apsurdno velike prepreke. Čak ni stranci koji su završili studije u Nemačkoj nisu dobrodošli na ovdašnjem tržištu rada. Doseljavanje i dalje izaziva neku vrstu bojazni. Naravno da samo doseljavanje nije recept za problem manjka radne snage. Neophodno je, na primer, i da više žena bude zaposleno i da Nemci generalno rade duže nego što to danas čine. Jedino doseljenici, međutim, mogu da zatvore demografsku rupu. Političari konačno moraju da se pozabave ovom škakljivom temom i olakšaju doseljavanje radne snage iz inostranstva.»,

smatra ovaj komentator dok njegov kolega iz prethodno pomenutih liberalnih novina iz Minhena objašnjava zašto je reč o škakljivom pitanju:

«Protivnici doseljavanja već godinama tvrde da ono mora da bude smanjivano dokle god su u samoj zemlji milioni ljudi bez posla. Domaće stanovništvo, kažu oni, najpre mora da bude upošljeno i po potrebi dodatno obrazovano. Nezaposleni građevinski inžinjer, međutim, ne može tek tako da se prekvalifikuje u konstruktora satelita a čak i kada bi to bilo moguće trajalo bi predugo. Stručnjaci su preduzećima potrebni odmah. Niko se u vladajućoj koaliciji ne usuđuje da to javno i prizna jer strahuju od navodne netrpeljivosti birača prema strancima.»,

kritikuje ovaj komentator. Žestoke kritike u nemačkoj štampi već danima žanju Poljaci. Tamošnju konzervativnu vladu nemački mediji smatraju nacionalističkom, izrazito evroskeptičnom i latentno antinemačkom. Odgovarajuće su stoga reakcije, pre svega u današnjim tabloidima, na jučerašnje izdanje varšavskog nedeljnika «Vprost» koji je na naslovnoj strani objavio fotomontažu nemačke kancelarke obnaženih grudi koje poput beba sisaju okrugle glave poljskih blizanaca, predsednika i premijera, uz naslov: «Evropska maćeha». To najtiražniji nemački dnevnik «Bild» naziva uvredom i komentariše:

«Većina Poljaka vole Evropsku uniju a tek neki od njih imaju nešto protiv Nemačke. Oni koji su na vlasti, međutim, stalno negoduju, ništa im nije po volji i stalno su protiv svega nemačkog. Poljska je od 1772. četiri puta deljena, poslednjih put 1939. između Hitlera i Staljina. To ostavlja traga. Pa ipak, Angela Merkel je Lehu i Jaroslavu Kačinskom na samitu u Briselu dala skoro sve što su hteli. U narednih deset godina će imati toliko prava glasa u Evropskoj uniji kao da njihova zemlja ima 66 a ne 38 miliona stanovnika. Vladajuća guđala, međutim, time samo izoluju sebe a ne Nemačku i nanose štetu hrabrom poljskom narodu.»,

poručuje put Varšave komentator ovog konzervativnog tabloida iz Hamburga. Mnogi dnevnici, inače, osvrću se na negativne reakcije koje je u vladajućim strankama u Berlinu izazvao predlog predsednika Horsta Kelera da se predsednik Nemačke, inače više protokolarna funkcija, u buduće bira ne u parlamentu već na izborima i to na mandat od osam godina, dvostruko duže nego sada. «Kiler nahrihten», recimo, o tome kaže:

«Predsedniku ne treba zabranjivati da iznosi svoje mišljenje. Ali, ako Horst Keler nije želeo samo galsno da razmišlja već i da iznese konkretan zahtev, onda je to trebalo da učini u Bundestagu a ne u televizijskom intervjuu. Nema nikakvih zgleda da će se za njegov predlog naći politička većina te on stoga nema nikakve šanse na uspeh. I dobro je što je tako. Nije nam potreban predsednik sa još više političke moći. Potreban nam je jači parlament koji bi bio više od prostog izvršnog organa preterano moćne vlade.»,

uveren je komentator ovog regionalnog lista iz Kila.
  • Datum 26.06.2007
  • Autor Priredio Filip Slavković
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAWG
  • Datum 26.06.2007
  • Autor Priredio Filip Slavković
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAWG