Delegacija OUN na Kosovu

Delegacja Saveta bezbednosti UN završila je polusatnu posetu Orahovcu, gde su joj je na zajedničkom sastanku o stanju u ovoj opštini govorili zvaničnici albanskog i srpskog dela grada.

Ambasadore su prilikom izlaska iz zgrade Doma kulture i škole dočekale žene i deca koji su im preprečili put do autobusa želeći da im pokažu jedinu ulicu kojom se slobodno kreću i

improvizovano groblje na kojem se sahranjuju.Jako obezbedjenje sprečilo je Srbe u toj nameri.

Gradjani su ruskog ambasadora Vitalija Čurkina dočekali povicima "Živela Rusija", "Kosovo je Srbija" i "Ovde smo rodjeni, ovde ćemo umreti, ali Kosovo ne damo".

Srpski predstavnici koji su učestvovali na sastanku, u izjavama novinarima nisu krili nezadovoljstvo organizacijom razgovora.

Sveštenik Milenko Dragičević rekao je da to nije bio sastanak, nego najobičnija predstava. "Scenario je bio takav da se predsednik opštine Esad Hadžijaha obratio delegaciji govoreći o višenacionalnom životu, miru i toleranciji. Život je, medjutim, potpuno suprotan. Živimo u jednoj ulici bez osnovnih ljudskih prava, slobode kretanja i naš život liči na pravi logor", rekao je otac Dragičević i dodao da su srpski predstavnici o tome obavestili delegaciju Saveta bezbednosti.

Zatim je delegacija Saveta bezbednosti, na čelu sa belgijskim ambasadorom u UN Johanom Verbekeom, posetila

albansko selo Mala Kruša na putu Prizren-Djakovica, gde ju je

lokalno stanovništvo upoznalo sa stradanjima 1999. godine.

Petnaestočlanu misiju je u krugu škole dočekalo više stotina meštana, najviše žena i dece.Držali su slike nestalih ili ubijenih roditelja ili bliskih rodjaka.

"Za jedan dan, tog 25. marta 1999. godine, od strane srpskih vojnih i paravojnih snaga izgubili smo 112 meštana, starih od 13 meseci do 100 godina. Za 25 još ne znamo gde su. Nakon rata, 82 žene su ostale bez muževa i 125 dece bez roditelja. Ubice naših meštana se u Srbiji ne tretiraju kao ubice, nego kao raseljeni", rekao je članovima misije predstavnik sela Agron Limani.

Članovi misije su zatim obišli selo i mesto gde su, kako tvrde meštani, u jednoj kući najpre ubijeni stanovnici sela, potom zapaljeni, a onda su njihovi ostaci zatrpani u jami.

Žitelji Male Kruše pozdravili su dolazak misije Saveta bezbednosti i istakli da je upravo njihovo selo "najbolji dokaz" šta se dešavalo na Kosovu za vreme NATO bombardovanja.

Nakon Kruše, konvoj sa delegacijom se uputio ka selu Brestovik u opštini Peć, nastanjenom uglavnom Srbima.