1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Definisanje pregovaračkog okvira za Srbiju

Premijeri Srbije i Kosova dvadeseti put sastaju se u Briselu. EU očekuje dogovor oko integracije pravosuđa na severu Kosova, a Beograd datum za početak pregovora o članstvu, ali i definisanje sadržaja pregovora.

Posle samo sedam dana, premijeri Srbije Ivica Dačić i Kosova Hašim Tači ponovo u su Briselu, u pokušaju da postignu napredak po pitanju pravosuđa, odnosno načina formiranja sudova na Kosovu, pre svega osnovnog suda u Mitrovici. Koliko će biti veća, ko će biti predsednik suda i kako će u toj oblasti poštovati etnička struktura – to su samo neka od pitanja na koje šefica diplomatije Evropske unije Ketrin Ešton želi da čuje usaglašene odgovore pre nego što zemljama članicama EU, u utorarak 17.12. podnese izveštaj o napretku Srbije i Kosova u procesu normalizacije odnosa.

„Neki dogovori iz aprila (Briselski sporazum) su implementirani, ali ne i svi. Oko pravosuđa imamo još otvorenih pitanja. Rad se nastavlja i na drugim pitanjima i na tehničkom nivou. Ambicija je da izveštaj bude što bolji“, najavila je portparolka visoke predstavnice Maja Kocijančič.

Upravo će od izveštaja Ketrin Ešton i debate koje će zemlje članice EU imati o opštem napretku Srbije u procesu evrointegracija, zavisiti odluka o datumu početka pregovora o članstvu. I dok se pominju datumi u decembru ove, ali i martu sledeće godine, diplomatski izvori u Briselu navode da je januar najizgledniji termin za zakazivanje prve međuvladine konferencije EU-Srbija.

Još nepoznati datum i pregovarački okvir

Današnji (13.12.) sastanak premijera Srbije i Kosova, trebalo bi da bude i poslednja runda dijaloga u ovoj godini, ali i u ovom ciklusu razgovora Beograda i Prištine. U Briselu očekuju da će se početkom pregovora o članstvu Srbije u EU, deo tema o kojima se sada razgovaralo na najvišem nivou, ali i kroz rad tehničkih grupa, „uvesti“ u proces pregovaranja, što bi smanjilo intenzitet sastanaka dvaju premijera u Briselu.

Ono što u ovom trenutku još nije izvesno jeste kako će izgledati pregovarački okvir za Srbiju, odnosno kako će u njemu biti raspoređena pitanja koja se odnose na normalizaciju odnosa sa Kosovom. Iako Evropska unija ima jedinstven stav kada se radi o „paralelizmu“ procesa pregovora o pridruživanju i dijaloga o normalizaciji odnosa, Evropska komisija zalaže se za pregovarački okvir za Srbiju u kome bi pitanja koja se odnose na normalizaciju odnosa sa Kosovom bila skoncentrisana u poglavlju 35, što bi onemogućilo eventualne blokade drugih poglavlja zbog otvorenih pitanja Beograda i Prištine. Sličan nacrt pregovaračkog okvira predlože i trenutno predsedavajuća Savetu EU, Litvanija, koja se, kako diplomatski izvori navode, zalaže za manje uslovaljavanja Srbije „kosovskim pitanjem“ tokom pregovora o članstvu, koji bi, između ostalog, trebalo da dovedu do „sveobuhvatne normalizacije odnosa“ dveju strana.

Sa druge strane postoji „tvrđi stav“ Nemačke i Velike Britanije koje očekuju „potpunu i pravno obavezujuću“ normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, i smatraju da u pregovorima Srbije sa EU otvorena pitanja koja se tiču Kosova „ne treba da budu veštački izdvojena iz poglavlja gde su relevantna i opravdana“.

Konačnu odluka o tome kako će izgledati pregovarački okvir i kada će biti održana prva međuvladina konferencija EU-Srbija, što predstavlja i zvaničan početak pregovora o članstvu, članice Evropske unije trebalo bi da donesu na samitu sledeće nedelje.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković