Deca su siguran put u siromaštvo?!

I u bogatim industrijskim zemljama ima siromašne dece. Ta deca se loše hrane, ne mogu da idu na đačke ekskurzije, nemaju džeparac i nose pohabanu odeću. Humanitarna organizacija katoličke crkve Karitas zahteva da se povećaju državne subvencije za decu.

Deca kao mali ljudi

Nemci su deci u 2008. godini najčešče davali imena Mari i Leon. Statističari predviđaju da će Mari živeti 82 godine, a Leon 77. Ali, i Mari i Leon imaju problem, kaže Peter Neher, predsednik nemačkog udruženja Karitasa.

"Preveliki je broj dece koja rastu u porodicama koje ne zarađuju dovoljno za život. Svaki četvrti građanin Nemačke koji prima socijalnu pomoć je zapravo dete.“

Dva miliona dece živi u porodicama koje žive od socijalne pomoći. Po detetu ispod 14 godina država daje 211 evra mesečno. Starija deca dobijau 281 evro. Mari i Leonu su neophodni: jelo, odeća i sapun. Dakle, sve ono što je neophodno i njihovim roditeljima samo u manjoj količini. Tako kaže država, kaže Peter Neher.

"Tako nastaje zakon. Posebne dečije potrebe poput obrazovanja, igračaka, brige o deci, nisu uzete u obzir.“

Statističari, Mari i Leon…

Karitas je izračunao da je do sada svako dete dobijalo 21 evro mesečno za odeću, 77 evra za prehranu, 8 evra za zdravstvenu negu. Jedan jedini cent nije predviđen za školske knjige, ili za odlazak u zoološki vrt. Karitas zahteva da se to promeni i da država daje svakom siromašnom detetu 46 evra mesečno više. Takođe se traži da se potrebe dece obračunavaju prema starosnoj grupi.

Treba li napomenuti da u Nemačkoj statistike pokazuju da se iz godine u godinu smanjuje broj novorođene dece. Isti statističari koji kažu da se deca u Nemačkoj najčešće zovu Mari ili Leon, isto tako znaju zašto je sve manje Nemaca koji svoju decu zovu Mari ili Leon. Roderik Egeler, predsednik statističkog zavoda, onima kojima ipak nije jasno u čemu je problem pojašnjava.

"Što više dece ima neka porodica sve je izgledniji njen put u siromaštvo. Politika mora da razmisli šta se tu može uraditi.“