Deca i dalje sredstvo za političke ciljeve | Politika | DW | 25.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Deca i dalje sredstvo za političke ciljeve

Bošnjačka deca iz Konjević Polja kod Bratunaca i dalje, četvrtu sedmicu školske godine, ne pohađaju nastavu. Sve su glasniji stavovi da su deca još jednom u BiH postala sredstvo za ostvarivanje političkih ciljeva.

Roditelji bošnjačke djece u Konjević Polju ne odustaju od svojih zahteva da se uvede nacionalna grupa predmeta za njihovu decu. To u praksi znači da u onim školama gde postoji više od 50 odsto dece, u ovom slučaju bošnjačke nacionalnosti, mora biti uvedena grupa nacionalnih predmeta, odnosno istorija, geografija i maternji jezik. Član Saveta roditelja u školi u Konjević Polju Vehid Dedić ne veruje u skorašnji dogovor s obzirom na stavove svih strana u tom slučaju: „U idućoj, odnosno do kraja ove sedmice tražićemo alternativu, ukoliko roditelji budu hteli, tražićemo alternativu u susednim opštinama u Federaciji BiH“.

Ministar nije Nostradamus

Mirsad Đapo krivi predsednika RS

Mirsad Đapo krivi predsednika RS

Jedno od rešenja koje je ponudilo resorno ministarstvo, odnosno njen predstavnik na poslednjem sastanku jeste da deca krenu na nastavu, a da se sva sporna pitanja rešavaju u hodu. Zdravko Marjanović, pomoćnik ministra prosvete kaže da dogovora nema oko uvođenja nacionalne grupe predmeta od prvog do petog razreda: „To nije definisano i ja nisam bio u prilici da oko toga dajem saglasnost. To je nadležnost Ministarstva“.

Ministarstvo za to vreme održava tematske sednice o obrazovanju Banjaluci o budućnosti obrazovanja u tom entitetu, ali bez pomena problema u školama u Konjević Polju i Vrbanjcima u opštini Kotor Varoš, gde bošnjačka deca takođe ne pohađaju nastavu. Tek na novinarsko pitanje o toj temi, ministar Goran Mutabdžija odgovara: „Nisam Nostradamus, ali znao sam odgovor i pre dvadeset dana – učenici polaze u školu!“.

„Naša deca nisu pioni“

Ministar se prevario jer roditelji pokušavaju da prebace decu u susedne opštine gde se radi po nastavnom planu i programu Federacije BiH. Za to vreme predstavnici OSCE-a šalju poruku da „veruju da će se taj problem što pre rešiti u interesu svih“. Roditelj Halida Muminović kaže: „Mi nismo hteli da decu pustimo u školu jer ona nisu pioni. Mi smo prevareni ne jednom, nego deset puta. Naša deca idu u Sarajevo na proteste da nas neko vidi, da vide da postojimo“.

Roditelji bošnjačke djece u Konjević Polju ne odustaju od svojih zahteva da se uvede nacionalna grupa predmeta za njihovu decu

Roditelji bošnjačke djece u Konjević Polju ne odustaju od svojih zahteva da se uvede nacionalna grupa predmeta za njihovu decu

Slična situacija je i u osnovnoj školi u Vrabanjcima u opštini Kotor Varoš, gde roditelji takođe traže uvođenje nacionalne grupe predmeta. Jedan od roditelja Nedžad Smajlović svestan je da bi prebacivanje dece u druge škole moglo da bude teško za roditelje u svakom pogledu, ali spremni su na sve: „Verovatno će otežati, ali to nije do nas. Neka ministar reši naš problem i to je to. Prošli smo sve procedure i sada je do ministra“.

Iako roditelji tvrde da u njihovim zahtevima nema politike, u BiH se nažalost sve može staviti pod te okvire. Predsednik Helsinškog komiteta BiH Srđan Dizdarević smatra da vlast u Republici Srpskoj treba da dozvoli deci bošnjačke nacionalnosti učenje po nacionalnoj grupi predmeta. S druge strane, Dizdarević ne može da se otme utisku da je cela stvar ispolitizovana: „Mislim da se visoko politizuje taj slučaj i da se ne ide pravim putem u smislu pokušaja da se nađe neko rešenje“.

Svi se „uključili u slučaj

U celu priču uključili su se i zvaničnici sa „obe strane“ braneći interese naroda kojem pripadaju. Tako za srpske političare nema sumnje da se radi o ispolitizovanom procesu, dok bošnjački lideri za sve krive aktuelnu vlast i nebrigu prema Bošnjacima u RS. „Mislim da je predsednik RS najodgovorniji za stanje u te dve škole. Trebalo je prihvatiti zahteve roditelja. Ne vidim razloga da se oko toga diže ovolika prašina“, kaže Mirsad Đapo, delegat u Klubu Bošnjaka u Veću naroda RS.

Nedžad Smajlović (roditelj deteta koje pohađa OŠ u Vrbanjcima)

Nedžad Smajlović (roditelj deteta koje pohađa OŠ u Vrbanjcima)

Da se politika uvukla duboko u obrazovanje smatra i prvi čovek Helsinškog odbora za ljudska prava RS, Branko Todorović. To pokazuje i slučaj „dve škole pod jednim krovom“, u čijem je slučaju Sud u Mostaru presudio da se radi o diskriminaciji, ali se i danas u pojedinim školama radi po tom principu. On podrazumeva obrazovanje učenika iz dve etničke grupe, bošnjačke i hrvatske u istoj zgradi, ali fizički odvojeni jedni od drugih. Radi se i po različitim nastavnim planovima.

Vrh ledenog brega

„Kao da rat u BiH nije ni završen i da se preneo na neka druga polja među kojima je obrazovanje i mislim da je to zaista na štetu građana, u ovom slučaju na štetu mladih. To je svakako u interesu onih političkih struktura koje na perfidan način od svakog pitanja prave nacionalno i životno pitanje kako bi odvratili pažnju od siromaštva i ekonomskog beznađa“, zaključuje Todorović.

Ovo je samo vrh ledenog brega kada je reč o problemima u obrazovanju u BiH, a ono najbitnije, slažu se mnogi, jeste stvaranje jednog, krovnog ministarstva na državnom nivou. To bi rešilo mnoge probleme jer samo Federacija BiH u ovom trenutku ima deset kantonalnih i jedno entitetsko ministarstvo, i svako od njih je nezavisno, što stvara haos u obrazovnom sistemu.

Autor: Dragan Maksimović, Banjakula
Odgovorni urednik: Ivan Đerković