1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Deca bez 26 gena vole i ljude drugih rasa

Mnogi ljudski strahovi u svakodnevnoj komunikaciji potiču od stereotipa koje imamo. Iako u dobroj meri društveno stvoreni, stereotipi su uslovljeni i genetskim materijalom, pokazala je jedna studija u Nemačkoj.

Društvene posledice promene na hromozomu

Društvene posledice promene na hromozomu

Deca sa genetskim stanjem poznatim kao Vilijamsov sindrom (nedostatak od oko 26 gena na hromozomu 7) imaju neuobičajeno prijateljski karakter jer im nedostaje strah koji svi ostali poseduju u mnogim društvenim situacijama. Studija objavljena u „Current Biology, Cell Press Publication“ otkriva da deci sa Vilijamsovim sindromom nešto nedostaje još od prvih godina života – sposobnost (mana) da stvaraju stereotipe o drugima na osnovu rase.

Nalazi idu u prilog stavu da su društveni strahovi koren rasnih stereotipa. Naučnici takođe tvrde da rezultati ovog istraživanja mogu da pomognu u razvijanju intervencija koje bi smanjile diskriminatorske stavove i ponašanje prema ranjivim i marginalizovanim društvenim grupama.

„Ovo je prva studija koja govori o odsustvu rasnih stereotipa prema bilo kojoj ljudskoj populaciji“, kaže Andreas Majer-Lindenberg sa Univerziteta u Hajdelbergu. Majer-Lindenberg je sastavio rad zajedno sa Andrejom Santos i Kristine Deruel sa Mediteranskog instituta za kognitivnu neuronauku u Marseju.

I deca sa autizmom imaju stereotipe

Prethodna istraživanja pokazala su da su stereotipi prisutni kod dece koja se tipično razvijaju – već u trećoj godini života, kao i kod odraslih, objašnjava Mejer-Lindenberg. Čak i deca sa autizmom pokazuju rasne stereotipe, uprkos poteškoćama u svakodnevnoj društvenoj interakciji i neuspehu da pokažu usvojena društvena znanja.

Tokom istraživanja, naučnici su deci pokazivali seriju slika sa ljudima različitih rasa i pola i pitali mališane da navedu pozitivne ili negativne sadržaje u vezi sa tim slikama. „Normalna“ deca imala su jake stereotipe u odgovorima kako i za uloge polova tako i u vezi sa rasom. S druge strane, deca sa Vilijamsovim sindromom nisu pokazala nikakve rasne predrasude.

„Jedinstven hiperdruštveni profil pojedinaca sa Vilijamsovim sindromom često ih navodi da veruju kako su svi na svetu njihovi prijatelji“, kaže Majer-Lindenberg. „U prethodnim istraživanjima pokazali smo da osobe sa tim sindromom ne procesuiraju društvene pretnje. Verujemo da oni ne bi pokazali nikakve posebne naklonosti prema sopstvenoj rasi u odnosu na drugu rasu.“

Ipak, deca sa Vilijamsovim sindromom imaju druge stereotipe koji se tiču uloge polova. Taj nalaz pokazuje da različiti oblici stereotipa potiču iz različitih moždanih mehanizama, kao i da su ti mehanizmi na neki način selektivno pogođeni u zavisnosti od genetskih promena koje prouzrokuju Vilijamsov sindrom (nedostatak od oko 26 gena na hromozomu 7), tvrde naučnici.

science daily/tm/nr

  • Datum 13.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/MvGf
  • Datum 13.04.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/MvGf