Deblokada Prelaznog sporazuma već u novembru?

Prilikom predstavljanja godišnjeg izveštaja o napretku Srbije u procesu evrointegracija, Evropska komisija pozvala je EU da odmrzne Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, ali i pozvala Švedsku, kao trenutno predsedavajuću EU, da odluči kada će to pitanje da stavi na dnevni red Saveta ministara EU. Iz švedskog Ministarstva spoljnih poslova ovim povodom kažu da je jedan od prioriteta švedskog predsedavanja EU upravo odmrzavanje Prelaznog sporazuma sa Srbijom. Direktor za Balkan u švedskom Ministarstvu spoljnih poslova, Lars Šmit, za Dojče vele kaže:

„Kao što je Komisija to već zaključila, za Srbiju postoji mnogo dobrih razloga da se krene u napred i da se dođe do odluke o odmrzavanju Prelaznog sporazuma. Za to je potrebno da dobijemo zajednički stav među zemljama članicama EU, ali ja se nadam da će do toga doći vrlo brzo.“

Već sledeće nedelje radne grupe Saveta ministara počeće rad na proceni izveštaja EK o napretku zemalja Zapadnog Balkana. Iz švedskog Ministarstva spoljnih poslova poručuju da već postoje planovi o vrlo bitnim zaključcima koji bi trebalo da se donesu na osnovu ovog izveštaja i to u decembru.

„Ne odbacujem mogućnost da će se tu naći i pozitivan tekst o Srbiji i Prelaznom sporazumu. To se pak može desiti i ranije,“ kaže Šmit za Dojče vele.

Holanđani bi trebalo da uvide i druge razloge

Šmit uverava da švedsko Ministarstvo spoljnih poslova razgovara sa Holandijom, ali i sa ostalim članicama EU. Lars Šmit dodaje:

„Holanđani imaju dobre razloge za svoj stav po ovom pitanju, ali mi ćemo im ponoviti ono što je Evropska komisija već rekla, a to je da postoje i drugi valjani razlozi koji se moraju uzeti u obzir kada je u pitanju slučaj Srbije.“

Švedska smatra da se, pored ostalih razloga, i uspešna jednostrana primena Prelaznog sporazuma od strane Srbije, mora uzeti u obzir prilikom odlučivanja o odmrzavanju Prelaznog sporazuma. Analitičari u Briselu pak kažu da nije samo holandski stav taj koji može uticati na deblokadu sporazuma i nastavak evrointegracija Srbije. Oni tu navode i ulogu koji Srbija ima na procese stabilizacije u regionu, kao i na saradnju sa susedima.

Ovog trenutka takav stav može da bude od velike važnosti u nastojanjima EU da dođe do napretka u dogovorima u Bosni i Hercegovini. Od Srbije se više puta tražilo da u ovom procesu zauzme konstruktivan pristup.

autorka: Marina Maksimović, Brisel

odg. urednica: Sanja Blagojević