„Debakl je programiran“

Ekonomski portal Dojče virtšafts nahrihten je povodom najnovijeg razvoja situacije u Grčkoj objavio tekst pod naslovom „Spasavaj se ko može – Evropa tetura ka ivici ponora“. Tu se najpre iznosi kratka istorija netrpeljivosti „spasilaca evra“ i Trojke prema vladi premijera Aleksisa Ciprasa. „Ali, katastrofu nije, kao što to tvrde spasioci evra, prouzrokovala isključivo grčka vlada. Veliki deo krivice snose upravo ti spasioci, i posebno konzervativni stranački prijatelji Angele Merkel u Grčkoj i u samoj Trojci. U akciji spasavanja teško je izbeći greške. Ali, to što se greške instrumentalizuju da bi se napravila konstrukcija laži istorijskih dimenzija, diskredituje EU kao politički legitimišu pojavu.“

„Tvrdnje spasilaca evra zaštitničkom ponašanju i krivici lako je raskrinkati: one su propaganda satkana od neistina – kojom se prikrivaju sopstveni neuspesi.“ U tekstu se tako navodi da je netačno da je Siriza sprečila povratak grčke privrede na tržišta kapitala i grafički prikazuje kako je nezadrživo urušavanje te privrede počelo mnogo pre dolaska na vlast Aleksisa Ciprasa. Autor se posebno osvrće na ulogu Ciprasovog prethodnika na funkciji, Antonisa Samarasa, „stranačkog druga Angele Merkel. Samaras je bio taj koji je sprečio uterivanje poreza – i to na veoma brutalan način“ to jest, kako prenosi ovaj portal, pretnjama i žestokim pritiskom na Harija Teoharisa, šefom tima za sprečavanje i razotkrivanje utaja poreza. Teoharis je postao trn u oku oligarsima i bogatim i poznatim Grcima i morao je da odustane od svoje misije.

„Verovatno najveću grešku je počinila Evropska centralna banka. Ona je, kako prenosi švajcarski finansijski analitičar Mihael Berneger, otpisom dugova Grčkoj 2012. uvela katastrofu. Otpis je tehnički sproveden tako da grčke banke nisu odmah kapitalizovane u dovoljnoj meri. Umesto brze rekapitalizacije – kao što je to bio slučaj sa američkim bankama nakon otpisa dugova – odlučeno je da se sprovede model likvidnost za reforme: banke su u malim koracima dobijale svež kapital i dugo morale da manevrišu sa sopstvenim negativnim kapitalom. Posledica je bila lančana erozija sopstvenog kapitala banaka i njihove kreditne moći“.

„I to još nije bio kraj igre. Da je ECB zaista nepolitizovana institucija, ona bi velikodušno podržala likvidnost grčkih banaka kako bi sprečila socijalnu katastrofu. Da je Mario Dragi osećao da je zaista pozvan da spasava evro, zapušio bi uši pred zahtevima političara. Ovako, zbog loših poteza ECB, grčke banke su korak po korak vođene u propast. Učinjen je korak koji će biti udar na ušteđevinu malih štediša: smatra se da će ušteđevine veće od 8000 evra biti obrijane za 30 odsto, ili više; ako spasioci evra nastave svoj razarački pohod, grčke štediše će izgubiti sve.“

„Tvrdnja Volfganga Šojblea da ti gubici neće odmah da se osete – nije tačna. Prema međunarodnim pravilima, gubici moraju odmah biti odbijeni, što bi značilo da će većina zemalja evrozone biti van mastrihtskih kriterijuma, tako da će morati da drastično smanje izdatke i naći će se u recesiji ako ne i depresiji. Debakl je programiran. Neće ga platiti oni koji su doveli do njega […] Šteta će postati opipljiva: škole će propadati, putevi neće biti popravljani, zdravstvo će biti teško pogođeno, penzije smanjene, hitne privatizacije će postati neizbežne. Neće dugo potrajati dok i najnaivniji sledbenik nemačke kancelarke ne shvati da je i njegova zemlja na lošem putu. Investitor Mark Faber je nedavno u jednom intervjuu rekao da će Grčka biti svuda u Evropi. Humanitarna katastrofa će biti normalna i to kao posledica neodgovorne politike koja je odavno izgubila vezu sa realnošću“, piše portal Dojče virtšafts nahrihten.

Kritički je o politici EU govorila i Gezine Švan, poznata nemačka politikološkinja i socijaldemokratska političarka, koja je za list Berliner cajtung rekla: „Moramo da se usredsredimo na pravi problem umesto da i dalje govorimo o karakteru grčkih političara. Politika štednje je poslednjih godina dovela Grčku do recesije i nije smanjila, već je povećala, dugove. Ta ekonomska politika je zakazala – i to mereno njenim sopstvenim kriterijumima. Posle prekida pregovora, iznošene su mnoge neistine o navodnim ponudama poverilaca kako bi se nemačka javnost dovela na željenu liniju. Tako to dalje ne ide. Argumentacija Grka je odgovarala socijaldemokratskim argumentima koje je stranačko rukovodstvo namah zaboravilo: politika štednje nije izlaz iz krize, već vodi dublje u nju“.

Na primedbu novinara: „Vi podržavate grčku vladu?“ Gezine Švan je odgovorila: „Strategija grčke vlade nikako nije haotična, već dosledna. Ona hoće politiku koja podržava privredni rast. I zato traži preraspodelu dugova – inače u zemlju neće doći privatni investitori. Osim toga, grčka vlada želi strukturne reforme: promene u poreskom sistemu, socijalnom osiguranju, upravi, i želi otvaranje tržišta.“