De Mezijer ne razmišlja o ostavci | Politika | DW | 06.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

De Mezijer ne razmišlja o ostavci

Nemački ministar obrane ne podnosi ostavku. On smatra da je njegova odluka da zaustavi projekat bespilotne letilice „Jurohok“ (Euro Hawk) bila ispravna. Opozicija, međutim, insistira na ostavci.

„Kada bi Ministarstvo obrane zaustavljalo projekte naoružanja svaki put kada se pojave prvi problemi, onda Bundesver na raspolaganju ne bi imao nikakvo moderno oružje“, rekao je De Mezijer na konferenciji za novinare u Berlinu. Nemački ministar odbrane dodao je da je u svakom slučaju bilo ispravno najpre ispitati sve mogućnosti pre samog zaustavljanja projekta bespilotne letilice „Jurohok“. „Da smo ranije prekinuli ceo projekat, ugrozili bismo razvoj izviđačkog sistema ISIS, a 260 miliona evra, koliko je do sada koštao ISIS, svakako je dobro investiran novac. Finansijska šteta je dakle manja nego što se mislilo“, naglasio je ministar.

Korišćenje izviđačke bespilotne letilice „Jurohok“, američkog proizvođača „Nortrop Gruman“ (Northrop Grumman), u Nemačkoj naime ne može da se dozvoli s obzirom na to da ona ne raspolaže antikolizionim sistemom. Tu izviđačku komponentu sistema ISIS dalje će razvijati evropski koncern EADS, a testiranje projekta trebalo bi da potraje do septembra ove godine. Iako je bilo jasno da letilica neće dobiti dozvole, u ovaj projekat je Berlin uložio već 680 miliona evra.

Samouveren nastup ministra

De Mezijer je pred novinarima u Berlinu nastupio izuzetno samouvereno. Odgovore na pitanja vezana za njegovu ličnu odgovornost, uspeo je da zaobiđe tako što nije pružio ni jedan konkretan odgovor. Uprkos tome, nemački ministar priznao je i jednu grešku – rekao je da je prekasno bio uključen u donošenje odluka: „Žao mi je. Trebalo je da ranije organizujem taj sektor Ministarstva tako da kao ministar mogu odmah da budem uključen u donošenje odluka od tolike važnosti“, naglasio je De Mezijer. Prema njegovim rečima, on je tek 1. marta 2012. godine prvi put čuo za probleme oko dozvole korišćenja bespilotne letilice „Jurohok“. No, kako je rekao, „rečeno mu je da su ti problemi rešivi“. Ministar je tek u maju ove godine saznao za odluku svog sekretara o obustavljanju projekta i tu odluku je, kaže, odmah odobrio.

Drohne Drohnen Unbemanntes Flugzeug Bundeswehr Deutschland Euro Hawk

Velika bespilotna letelica na testiranjima stalno gubila vezu sa pilotom

Nemački ministar ipak nije želeo da konkretno odgovori na pitanje kakve posledice će snositi dvojica njegovih sekretara – Stefan Bemelmans i Ridiger Volf. Umesto toga, De Mezijer je najavio promene u organizaciji Ministarstva obrane. Ubuduće će, na primer, on biti informisan o svim velikim projektima naoružanja. Osim toga, pravnici sada moraju da ispitaju da li Nemačka ima pravo da od američke firme traži odštetu.

Opozicija traži ostavku

Opozicija u Bundestagu nastavlja da oštro kritikuje nemačkog ministra obrane. Socijaldemokrate (SPD) zahtevaju njegovu ostavku, kao i Levica, dok su Zeleni, za sada, uzdržaniji. Rajner Arnold, portparol socijaldemokrata za odbrambeno-politička pitanja upitao je De Mezijera: „Kada kažete da niste bili informisani oko problema letilice 'Jurohok', postavlja se pitanje – o čemu uopšte tamo razgovarate?“ Arnold je istovremeno zatražio od ministra da prihvati odgovornost, a ne da je prebacuje na druge.

I Omid Nuripur iz stranke Zelenih postavlja pitanje poverenja. On je podsetio da je De Mezijer u martu 2011. godine kada je stupio na dužnost ministra obrane, najavio da će preispitati sve projekte. „To očigledno ipak nije imalo nikakvog efekta“, rekao je Nuripur.

Hans-Peter Bartels, iz SPD-a ocenio je da je nakon ovog slučaja srušen „korektan pruski imidž ministra“. „De Mezijer doduše često govori o dužnosti i odgovornosti, ali istovremeno, on ne zna, a i ne želi da zna, o projektima u sopstvenom Ministarstvu“, rekao je Bartels.

Ubijanje „na dugme“

Profesor Kristijan Hake, sa Instituta za politikologiju i sociologiju Univerziteta u Bonu ukazuje da se, kada je reč o aferi „Jurohok“, do sada govorilo pre svega o tehničkim, administrativnim i finansijskim aspektima slučaja. Međutim, podseća Hake, postoji i čitav niz isto tako važnih pitanja: „Kakve to posledice ima po strategiju bezbednosti Nemačke? Tu je i etičko pitanje kada je reč o takozvanom 'ubijanju pritiskom na dugme' – koga smete da ubijete? I još jedno, ali ne i poslednje pitanje kada je reč o globalnom karakteru problema, glasi: u kojoj meri nas razvoj i upotreba bespilotnih letilica uvode u novu trku u naoružavanju? Danas Zapad ima monopol na bespilotne letilice, ali to ne znači da i neke druge, autoritarne države neće moći da dođu do njih“, zaključuje profesor Hake.

Autori: B. Marks / D. Pesler / Ž. Telišman / I. Đerković
Odg. urednik: N. Rujević