1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Dečiji smeh i graja smetaju susedima

Tek što je nemački parlament usvojio paket zakona prema kojima bi trebalo da do 2013. bude otvoren veći broj obdaništa, u Nemačkoj se javio novi problem. Naime, i već postojeća obdaništa nailaze na negodovanje građana.

default

Vrtić u Nemačkoj

Evropa je sve starija i starija. Posebno se razvijene industrijske zemlje bore sa belom kugom i pokušavaju da reformišu populacionu politiku. U Nemačkoj su političari već odavno uvideli da se mladi bračni parovi sve ređe odlučuju na potomstvo. Jedan od razloga je, naravno, sve veći broj zaposlenih žena i iščezavanje tradicionalne podele na muške i ženske poslove i profesije. Tome treba dodati da se u Nemačkoj zaposleni bračni parovi bore sa problemom zbrinjavanja dece. Iako je dece sve manje, čak i za njih nema dovoljno mesta u jaslicama i predškolskim ustanovama. Nove mere, koje će stupiti na snagu 2013. godine trebalo bi da reše taj problem. Naime od 2013. sva deca u Nemačkoj dobijaju pravo na mesto u jaslicama, što podrazumeva ubrzanu gradnju ustanova i obuku vaspitača. Sve isuviše dobro zvuči, da bi odgovaralo istini, kažu mnogi roditelji. I već postojeće ustanove ne mogu da opstanu, zbog žalbi građana da su deca bučna i da ne žele nove vrtiće u neposrednoj blizini svojih stanova. Jedan takav primer nalazimo u Minhenu gde su se žitelji jednog prilično bogatog dela grada mobilisali sa namerom da spreče nastanak još jednog obdaništa. Sve to uz obrazloženje da za decu već ima dovoljno mesta u već postojećim obdaništima. Kler Damiko, vaspitač u obdaništu Šternvinkel tvrdi upravo suprotno: “Trenutno imamo 70 ljudi na listi čekanja. Njih ne možemo da primimo jer su nam kapaciteti već popunjeni.”

Građani protiv obdaništa

Posebno je u Minhenu problem zbrinjavanja dece veliki. Tek svako četvrto dete na kraju dobije mesto u jaslicama. Pri tom je krajnje nužno da se roditelji već u toku trudnoće unesu na listu čekanja. I pored toga građani šalju žalbe i uspešno dobrinose tome da se obdaništa zatvaraju. Jer šta je svetije od teško stvorenog mira.

Elizabet Vajs- Selner, referent za predškolska pitanja u Minhenu kaže: „Mislim da to nije neprijateljski stav prema deci, već pre jedna velika egocentričnost. Ljudi su krajnje koncentrisani na svoj lagodni život i nemaju razumevanja za sasvim prirodnu i, da tako kažem, željenu galamu dece.”

Obdaništa ograđena zidinama

Slična situacija je i u Berlinu, gde se već jedno obdanište zatvara zbog žalbi suseda. A i Hamburg nije bolji primer. Ovde su naime susedi predvideli da se oko obdaništa sagradi veliki izolacioni zid visok dva metra i dug 80 metara, koji će ih štititi od dečije graje. Pri tom je krajnje čudno da nikome nije smetala magistralna ulica koja je u neposrednoj blizini. Da li je čak i zvuk motora prijatniji od dečijeg smeha? Očito da jeste, inače ne bi ograđivali decu zidinama.

Kormelius Mager, upravnik lokalne građevinske komisije u Minhenu kaže: “Naš cilj je da sagradimo 1000 obdaništa godišnje. To znači da se na svakom ćošku nešto dešava. Međutim uvek iznova nailazimo na strah i slutnje suseda. Njihovi argumenti su otrovniji tako da brže nalaze put do advokata.”

  • Datum 26.05.2008
  • Autor Zorica Dragićević
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/E62M
  • Datum 26.05.2008
  • Autor Zorica Dragićević
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/E62M