1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

DDR bez klišea

Već dugo nije vidjen takav debitantski film u Nemačkoj. Prvo filmsko ostvarenje reditelja Floriana Henckela von Donersmarka "Život i drugi" - upečatljiva je filmska priča koja prikazuje spletke tajne političke policije Stazi u DDR-u.

Nekadašnja centrala Štazija u Berlinu

Nekadašnja centrala Štazija u Berlinu


"Život i drugiˇ je film o važnom delu savremene Nemačke
istorije u DDR-u. Perfektno insceniran, jako napet, sve uloge do
i najmanje su izvrsno podeljene i pri tom jedva da ima
ustupaka komercijalnom filmu. Izgleda da je nemački film u
mladom reditelju Florianu Henkelu von Donersmarku, koji se već
istakao sa nekoliko nagradjenih kratikih filmova, dobio novog
talentovanog reditelja.
Jedan oficir Štazija veran partijskoj liniji i nepopustljiv
dobio je zadadatak da nadzire jedan umetnički par, pa se zbog
toga uselio na tavan kuće u kojoj oni stanuju, i uzeo
učešće u njihovom i životima drugih. Što je dublje uranjao
u njihove živote, postajao je sve svesniji bede svoje sopstvene
egzistencije. Tako reditelj von Donersmark opisuje vodeću nit
svoje filmske priče. Naslov "Život drugih" posvećen je onima
koji su nadzirani, i praćeni od strane Štazija. Oficir
Štazija koja je glavna figura u filmu, pripada srednjem kadru
nadzorne mašinerije, ali već i on spada u one koji
raspolažu sa dovoljno moći da mogu da upravljaju životima
drugih i da ih unište. "

Von Donersmark, koji je napisao i scenario za ovaj film duboko
se udubio u ponore Istočno-Nemačke posleratne istorije. Splet
dogadjaja sa mnogo protagonista, saradnika Štazija, njihovih
žrtava, političara, umetnika i disidenata pretvara se u napeti
politički triler koji ostavlja bez daha.

U centru zbivanja nalazi se književnik i pesnik Georg Drejman,
koji na početku priče još sasvim na liniji partije, ne
piše i ne objavljuje ništa što bi bilo sumnjivo.. Ali uprkos
tome na Zapadu ga čitaju, iako je za njega DDR najlepša
zemlja na svetu, kako se čuje u filmu. Medjutim on se menja
posle samoubistva jednog svog prijatelja - pesnika, kojem je
bilo zabranjeno da objavljuje. Drejman postaje sve kritičniji -
njega u filmu igra Sebastijan Koć koji o ovoj ulozi kaže: "Na
početku Drejman je jako uspešan umetnik koji je filantrop,
voli umetnost i ubedjen je da je socijalizam prava stvar."
Drejman je bio osoba koja je mogla da zastupa takvu ideju,
iako je istovremeno osećao da tu nešto nije u redu."

Film "Život drugih" baca mračan i autentičan pogled na
Štazijev aparat u vreme DDR-a. Istina je da se od vremena
političkih promena ni jedan film nije tako ozbiljno bavio sa
ovom temom - koja je i jedan od glavnih uzroka istorijske
tragedije DDR-a. Ulrih Mie koji igra oficira Štazija Gerda
Vislera odrastao je u DDR-u i sam je bio godinama špijuniran
dok je igrao u različitim pozorišnim ansamblima u DDR-u. On
kaže: "Sa umetnicima i intelektualcima država nikada nije mogla
ništa da započne, jer nije shvatala šta oni misle.
Isprobavali su sve što je moguće, pokušavali da oduzimaju
državljanstva, onda su im prilazili sa "bičom u jednoj a
šargarepom u drugoj ruci". Onda su umetnici mogli da napuste
zemlju dobijali su vize na pet godina". Uzica je bila nekada
manje, a nekada više zatezana.

"Život drugih" je s jedne strane film o nemačkoj savremenoj
istoriji, a sa druge pokazuje sasvim konkretno šta je režim
predstavljao za ljude. Florijan Henkel von Donersmark je tokom
višegodišnjeg istraživanja mogao da se osloni i pozove i na
sopstvena iskustva. Reditelj objašnjava: Ja lično sam odrastao
na Zapadu, ali sam često posećivao Istok. Moja majka je
rodjena u Magdeburgu, a moj otac je još dublje sa Istoka. Kao
deca smo često bili tamo i doživeli atmosferu o kojoj film
govori. Mi smo imali lični odnos prema tome, iako nije bio
najdirektniji. Možda je to ipak bila prednost, jer odredjena
distanca pomaže da se objektivnije opiše ono što je
doživljeno. "

Iz toga je proistekao majstorski uradjen film o jednom poglavlju nemačke savremene istorije. "Život drugih" daleko nadmašuje dosdašnji pristup istoriji DDR-a i objašnjava to vreme daleko izvan svakog klišea.

Johen Kirten