David u ambasadi na teritoriji Golijata | Izbor iz štampe | DW | 17.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

David u ambasadi na teritoriji Golijata

Nemački listovi redom komentarišu azil za Džulijana Asanža i reakciju Velike Britanije na taj azil. Mišljenja su šarena – od toga da Asanž beži od pravde, do toga da Britanci zloupotrebljavaju moć koju imaju.

Državljanin Australije optužen u Švedskoj, u ambasadi Ekvadora u Velikoj Britaniji, najviše se plaši kazne u Sjedinjenim Američkim Državama. To je ukratko slučaj Džulijana Asanža koji je juče dobio politički azil od Ekvadora u čijoj se londonskoj ambasadi nalazi bezmalo dva meseca. Britanski zvaničnici su najavili da to ne menja situaciju, te da će Asanž biti izručen Švedskoj gde je optužen za seksualno zlostavljanje. Osnivač Vikiliksa prethodno je potresao svetske vlade, pre svih američku, objavljivanjem stotina hiljada poverljivih dokumenata i diplomatske prepiske koja delimično kompromituje američku administraciju.

MIŠLJENJE PRVO: Reklama za Asanža

Asanžove pristalice ispred ambasade Ekvadora u Londonu

Asanžove pristalice ispred ambasade Ekvadora u Londonu

„Šta god mislili o Asanžu i njegovim delima – izvesno je da on nije ni Osama bin Laden niti kakav mafijaški bos“, piše u komentaru uglednog Frankfurter algemajne cajtunga. „Zato je pozivanje britanske vlade na zakon koji u izuzetnim slučajevima omogućava hapšenje osoba iz ambasadorskih zgrada, blago rečeno – nespretno. London je ovim potezom puhnuo vetar u leđa Asanžu koji se trudi da izgleda nevino proganjan od svih zlih sila sveta. Sada će se tek plesti mit o Asanžu.“ Slično slučaj vidi i nemački Fajnenšel tajms koji piše da će Asanž „verovatno poslati zahvalnicu britanskoj vladi – ali teško da će na toj zahvalnici biti ekvadorska poštanska marka“. List dodaje da je osnivač Vikiliksa, uz politički azil u Ekvadoru, „dobio i mnogo besplatnog marketinga“ i to „u svojoj omiljenoj ulozi Davida koji se bori protiv svih Golijata ovog sveta, najpre protiv SAD i Velike Britanije“.

MIŠLJENJE DRUGO: Asanž treba pred sud

„Švedska je pravna država u kojoj Asanž nema čega da se boji – ako su mu ruke čiste. Upravo tu postoje značajne sumnje“, piše Štutgarter cajtung, upoređujući Asanža-borca za istinu i Asanža-optuženog za silovanje: „Asanž je načinio smešnim vlade širom sveta kada je izneo na svetlost dana ono što su moćnici hteli da drže u mraku. Vodio se motom da sve treba da bude transparentno i javno – to se svidelo mnogima. Ali sada se Asanž silovito upinje da sopstvena dela gurne pod tepih – to ne bi trebalo nikome da se svidi.“ Istim tragom ide i Rajn-nekar cajtung kada piše da Asanž, umesto da odgovara pred sudom, radije „čeka u londonskoj sobici na ekvadorskoj teritoriji“. „On mora da shvati da će reflektori medija i javnosti brzo zgasnusti, kao što su se brzo i uključili. I šta onda? Jednom će mu postati dosadno da svako veče pravi žurke sa ekvadorskim diplomatama.“ Noje vestfeliše razjašnjava Asanžove razloge da ne ode na proces u Švedsku, pišući da ga je Ekvador ovim azilom navodno zaštitio od moguće smrtne kazne u SAD. „Za žaljenje je što je Asanž dobio pravnu zaštitu jedne suverene države. Jer njegova argumentacija je – bušna. Kaže da isporučivanje Šveđanima znači da će ga ovi dalje isporučiti Amerikancima. Ali SAD nisu podnele zahtev za tako nečim, niti bi Švedska smela da ga preda ako mu u SAD preti smrtna kazna.“

MIŠLJENJE TREĆE: Razlozi Ekvadora

Ekvadorski ministar spoljnih poslova Rilardo Patino

Ekvadorski ministar spoljnih poslova Rilardo Patino

„Južnoamerički Ekvador, svojom odlukom da dodeli azil Džulijanu Asanžu, brani ni manje ni više nego same principe međunarodnog prava“, komentariše Noje osnabriker cajtung pravno stanje stvari i dodaje da će potez Britanaca sada pothraniti teorije zavere da je „London samo izvršilac naredbi iz Vašingtona, koji želi da se osveti jednom kritičaru“. Vestfalen blat komentariše da Ekvador ne zanima sloboda mišljenja, ali da ova zemlja poentira u stalnom trvenju sa SAD. Uprkos razlozima Ekvadora, britanski stav nije svrsishodan, piše list: „U Teheranu je 1979. zaposednuta američka ambasada. Talibani su 1996. izvukli bivšeg predsednika iz ruske ambasade i ubili ga. Da li je Džulijan Asanž čovek kojeg će londonski policajci hapsiti usred ambasade Ekvadora kako bi ga isporučili Švedskoj? Teško. Vlada premijera Dejvida Kamerona zna da bi time izigrala dobru diplomatsku praksu i ugrozila sopstveno diplomatsko osoblje u celom svetu.“

MIŠLJENJE ČETVRTO: Licemerni Britanci

Pojedini komentatori su se dosetili da uporede Britance sa mračnim režimima koji su gušili ili guše ljudska prava. Tagescajtung piše da nisu bili sigurni „disidenti u američkoj ambasadi u Kini niti izbeglice iz Istočne Nemačke u zapadnonemačkoj ambasadi u Pragu. Gorko je saznanje da sada i britanska vlada planira da napravi presedan.“ Poređenje ima i Sarbriker cajtung koji piše da se „ne radi o sprovođenju principa pravne države nego o zloupotrebi moći“. „Neshvatljivo je da se Britanija, na želju SAD, toliko angažuje, da čak preti zaposedanjem ekvadorske ambasade, samo kako bi jednog australijskog državljanina isporučila Švedskoj zbog dubioznih optužbi za seksualno zlostavljanje. Kakav je to dvostruki moral – upirati prstom u Moskvu i Vladimira Putina, a istovremeno nemati skrupula kada su sopstveni interesi na talonu!“

Pripremio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković