Datum zamrznut u vremenu

Ako kojim slučajem niste pažljivo pogledali datume iznad novinskih članaka o desetoj godišnjici nezavisnosti Kosova, imaćete utisak da se tokom deset godina nije desilo praktično ništa: albanski predstavnici i analitičari svakog februara govore o problemu nekompletnog suvereniteta i članstvu u Ujedinjenim nacijama kao najvećem izazovu. Srpski establišment ponavlja da je za njih najvažniji korak formiranje Zajednice srpskih opština i da nikada ne treba priznati nezavisnost. Mešavina visoke politike i životnih problema prisutna je i danas.

„Pomirenje srpskog i albanskog društva ne postoji, poverenje između političkih elita Beograda i Prištine takođe ne postoji, i da nema međunarodnog pritiska i EU kao eventualne nagrade, ne bi bilo ni ovoga što je do sada postignuto“, ocenjuje za DW Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove. „A pored toga ne postoji ni puna primena onoga što je dogovoreno.“

 - pročitajte još: Deset mišljenja o deset godina Kosova

Politička elita koja je u Srbiji bila aktuelna pre deset godina nije mogla da uvidi realnost. Posledice toga vuku se do danas, smatra Dragan Đukanović iz Centra za spoljnu politiku. „Čini mi se da je tadašnji državni vrh, oličen u Demokratskoj stranci Srbije (DSS), propustio određene šanse, tvrdokorno se držeći nečega što nije bilo realno ostvarivo. Mislim da nas to i danas prati, iako smo svesni da na Kosovu, negde južno od Ibra, postoji sasvim drugi politički, ekonomski, bezbednosni, i svaki drugi sistem“, kaže on za DW.

Sporazumi ne rešavaju probleme

Na polovini ovog perioda od deset godina potpisan je Briselski sporazum. Taj dokument su „patriotska javnost“ i opozicija označili nekom vrstom kapitulacije Srbije. Naim Leo Beširi, koji je među kandidatima za odbornike LDP na beogradskim izborima, smatra ipak da ni taj sporazum nije značio priznavanje realnosti, ali „jeste doprineo smirivanju tenzija. On je očuvao mir, a time je doprineo i stabilizaciji regiona“.

Sa druge strane, Dragan Đukanović primećuje da srž Briselskog sporazuma nije ispunjena „jer je Zajednica srpskih opština još daleko od implementacije i to pet godina nakon njegovog potpisivanja. Ali, on je ipak bio značajan, jer je nakon toga i srpska zajednica bila uključena u politički i pravni život Kosova.“

Tokom deset godina Beograd i Priština su prošli različite faze: na početku su bili ukopani na svojim pozicijama, a skroman napredak je usledio otpočinjanjem takozvanog tehničkog dijaloga. Nakon toga je došlo do potpisivanja Briselskog sporazuma, a sada se već govori da bi tokom ove ili naredne godine moglo doći i do potpisivanja obuhvatnog dokumenta o normalizaciji odnosa.

 - pročitajte još: Kosovo – mračne perspektive?

Naim Leo Beširi smatra da ni takav dokument neće rešiti kosovski problem: „Posebno mislim da neće rešiti sada već višedecenijsko neprijateljstvo Beograda i Prištine. Taj ugovor će služiti da sa jedne strane zadovolji Brisel, a sa druge da lokalni političari u Beogradu i Prištini svojim građanima ispune neka obećanja: bilo da je reč o članstvu u EU, viznoj liberalizaciji, ili boljoj ekonomskoj razmeni sa EU. Tako da taj dokument, za koji ne znamo ni šta će sadržati, neće biti ni istorijski ni sudbonosni“, ocenjuje Beširi.

Blokada na putu normalizacije

Javnost u Srbiji je uverena da će sporazum zapravo biti neka vrsta manevra vlasti u kojem se Kosovo neće zvanično priznati, ali će mu se dozvoliti stolica u UN. Đukanović međutim tu ne vidi automatizam: „Jer, čak i kada bi Srbija pristala na takvu opciju, to bi podrazumevalo da prođe kroz institucionalni okvir organizacije UN. Srbija ne može, kako se to često čuje, dati Kosovu stolicu u UN, jer to je proces koji mora biti usklađen sa Poveljom i Statutom UN. Ali, to će svakako biti tema koja će predstavljati problem u zaključivanju tog jednog sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa“, zaključuje Đukanović.

Tokom proteklih godina srpska diplomatija je uložila dosta napora da blokira Kosovo na međunarodnoj sceni i spreči njegovo članstvo u međunarodnim institucijama. Čak se navodi kako Srbija očekuje da sve veći broj zemalja povuče priznanje Kosova.

 - pročitajte još: Kosovskim Srbima drugi kroje sudbinu

Čitava ta aktivnost je na neki način u suprotnosti sa upravo najavljenim i očekivanim sporazumom o normalizaciji odnosa. Naim Leo Beširi kaže da „to svedoči o opštoj kakofoniji unutar srpske političke elite. Ne možete se sa jedne strane obavezivati da nećete nekoga blokirati na putu ka međunarodnim organizacijama, a onda javno i glasno lobirati da se Kosovo blokira u različitim organizacijama. To su jednostavno nespojive stvari.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android