Danska: Više ili manje Evrope?

Poslednje ankete ukazuju na tesnu trku između suprotstavljenih strana na referendumu sa 22 pitanja u vezi sa evropskom policijom i pravosuđem, u trenutku kada se EU suočava sa velikim podelama oko toga kako se suočiti sa masovnom imigracijom i terorizmom. Ali u Galupovoj anketi objavljenoj u sredu za NE je 42 odsto Danaca u odnosu na samo 37 odsto zagovornika DA. Broj neopredeljenih glasača se očigledno smanjio sa oko 30 na 14 odsto, što ishod čini predvidljivijim nego ranije.

Danska narodna partija - evroskeptična stranka koja se protivi doseljavanju i trenutno je druga po snazi u zemlji – teži da prikaže glasanje kao plebiscit o Evropskoj uniji. Na bezbrojnim plakatima na putu do posla Danci mogu da pročitaju njihovu jednostavnu poruku: „Ne više EU“. U toj partiji veruju da su glavni temelji Unije, evro i Šengenski sporazum, bili fatalne greške i da bi velika greška bila da se dodatno podrije suverenitet male skandinavske nacije, posebno što toliko drugih članica EU podizanjem graničnih ograda jasno pokazuje nedostatak poverenja u Brisel.

Jednostavna poruka je upadljiva i zbog toga što su argumenti suprotnog stava složeniji. Pre svega, ovo je glasanje o ostajanju u Europolu, pankontinentalnoj agenciji koja se bori protiv terorizma, organizovanog kriminala i trgovine ljudima. Danska treba da se opredeli u vezi sa 22 pravna propisa, koji pokrivaju i teme kao što su distribucija dečije pornografije, sajber kriminal, krijumčarenje ljudi i prevare.

Šta je najbolje za Dance?

Manjinska vlada desnog centra premijera Larsa Rasmusena vodi kampanju za DA, i bila je na udaru kritike zbog formulisanja teksta referenduma koji je ocenjen kao zbunjujući. Takođe su kritikovani njihovi plakati poput onih sa plišanim medom, sugerišući da bi Danska postala raj za pedofile, ako glasa sa NE.

Atentati u Francuskoj bi trebalo da su pogurali kampanju tabora koji je „više Evrope“, ali se to po anketama ne vidi. Treba napomenuti da su u prošloj godini predizborne ankete bile prilično pogrešne i to širom Evrope, u Velikoj Britaniji, Grčkoj i Danskoj. „Danska vlada podržava DA na ovom referendumu, jer mislimo da je za Dansku najbolje da se bliže poveže sa EU“, rekao je Soren Pind, ministar pravde, tokom televizijske debate ove nedelje. I Markus Knut, portparol vladajuće partije Venstre, rekao je da će glasanje omogućiti Danskoj jači glas pri donošenju odluka u EU.

Morten Meseršmit, najistaknutiji evropski poslanik Danske narodne partije, pokušavao je da ubedi birače da ne treba da brinu o proterivanju iz Europola. „Naravno, Danska mora ostati u Europolu. Imamo 18 meseci da pregovaramo o paralelnom dogovoru, jer sadašnji ugovor traje do 2017. Godine.“

Bilo kako bilo, ishod će biti pomno praćen u Velikoj Britaniji, koja želi da održi svoj referendum o članstvu u EU naredne godine ili 2017. Ako većina u Danskoj glasa sa NE, onda će to nesumnjivo ojačati evroskeptičare u Velikoj Britaniji i time još više oslabiti celu Evropsku uniju.