1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

„Danas se i ustašoidi čitaju na ćirilici“

Književnicima Balkana su uski prostori u kojima stvaraju samo za čitaoce iz svoje avlije. Tako se sve više razvija saradnja književnika Beograda, Zagreba i Sarajeva. Led je probijala beogradska izdavačka kuća Rende.

Granice književnosti su pale

Granice književnosti su pale

Povezivanje pisaca na području bivše Jugoslavije nekada se činilo Sizifovim poslom, međutim kako vreme odmiče sve je više autora koji objavljuju svoje knjige u susednim zemlja. Sve je više i izdavača koji polako, 20 godina nakon rata, prodiru na tržišta zemalja u regionu. Najveći jaz, čini se, bio je između Srbije i Hrvatske, ali njega je premostila pre deset godina izdavačka kuća „Rende“, koja je svojom edicijom Ledolomac otvorila vrata piscima sa one strane granica i počela da ih objavljuje na tržištu Srbije. Bio je to pionirski poduhvat, veoma rizičan. Društva su se oporavljala od tek završenih ratova, a nepoverenje je bilo ogromno.

Slađana Novaković

Slađana Novaković

Glavna urednica izdavačke kuće „Rende“ Slađana Novaković kaže da je to bio, iako pionirski, jedan potpuno normalan korak, pitanje je bilo ko će ga prvi napraviti. „Hteli smo da približimo stvari koje su se vremenom udaljile i mislim da smo uspeli. To je podrazumevalo i regionalnu književnost. Nama je to bilo prirodno i normalno, bila je to vrsta izazova jer smo te 2000. živeli u zemlji koja je sticajem svih tih okolnosti devedesetih bila izolovana i posvađana sa svima. To mi je bila inspiracija, da pokažemo da ima sjajnih ljudi sa raznih strana i to sve naravno kroz književnost“, pojasnila je Novakovićeva.

Bila su to dva sveta

Od te 2000. godine do danas u knjižarama Srbije postali su redovni autori poput Miljenka Jergovića, Borisa Dežulovića, Vedrane Rudan, Muharema Bazdulja, Emira Imamovića Pirketa, Aleksandra Hemona, Andreja Nikolaidisa. Već drugu godinu zaredom održava se i književni festival „Krokodil“, koji mahom okuplja pisce iz regiona, a tri velike kuće iz Zagreba, VBZ, „Algoritam“ i „Profil“, otvorile su svoje podružnice u Beogradu.

Miljenko Jergović

Miljenko Jergović

Miljenko Jergović, kao redovni gost Beograda, kaže da je kulturno povezivanje u regionu davalo i daje nadu da se stvari normalizuju, iako još uvek ima određenih problema i prepreka. „Ja sam prvi put nakon rata dolazio u Beograd 1999. godine. Dolazio sam vozom koji je vozio između Zagreba i Beograda. Taj voz je bio strašan i užasno tužan. Nakon što bi prošao Slavonski brod, on bi se gotovo potpuno ispraznio i u njemu su bili samo neki užasno uplašeni i jako siromašni ljudi, to se videlo na njima. I bilo je nas troje pisaca. Mi smo bili opušteni i veseli i nije nas se previše ticala ta atmosfera voza između Beograda i Zagreba, znali smo da nam policija ne može ništa, da nismo nikome ni za šta krivi, ovi drugi ljudi su se tresli jer su bili krivi, bili su krivi što putuju u Srbiju, jer u Srbiji imaju neku rodbinu. To je izgledalo kao prelaz iz jednog sveta u drugi“, priča Jergović i nastavlja:

„Danas, 2010. godine, ta granica gotovo da i ne postoji, ljudi vrlo slobodno komuniciraju, u Beograd iz Hrvatske putuju svi uključujući i kojekakve ustašoide i sve je skoro normalno. Mislim da je tu uloga književnosti i posebno pojava malih izdavača bila vrlo slična pojavi nas troje u vozu 1999, nas troje u koje su ovi uplašeni ljudi gledali kao u svoju nadu, jer ako se mi ne bojimo šta će se desiti onda će možda sve biti u redu. To je ono što su ta regionalna kulturna i književna povezivanja najviše proizvela“, pojašnjava Jergović.

Na sledećoj strani:

Ustašoidni pisci na ćirilici