Danas Egipat – sutra Kina?

Kinesko rukovodstvo je nervozno i nekoliko nedelja uoči godišnjeg zasedanja Narodnog kongresa nastoji da u začetku uguši bilo kakve proteste. Tokom vikenda u kućni pritvor su stavljene desetine aktivista, a supruga poznatog advokata Teng Biaoa, koji je nestao u petak, kaže: „Veoma sam zabrinuta. Moj muž je pozvan u policiju i nije se vratio kući. Agenti su tokom noći iz stana odneli kompjuter, knjige i faks“.

Danas je bilo nemoguće razgovarati sa aktivistima zbog stroge kontrole ili zbog toga što su im isključeni telefoni.

„Smanjiti neharmonične faktore u društvu“

Pojačane mere bezbednosti uvedene su posle poziva preko interneta na „Jasmin revoluciju“ po uzoru na one u arapskom svetu. Poziv se pojavio na jednom stranom internet portalu i u nedelju se odazvalo samo nekoliko stotina ljudi u Pekingu i Šangaju.

U Pekingu je policija rasterala demonstrante koji su se okupili ispred restorana brze hrane u glavnoj trgovačkoj ulici. To i nisu bile prave demonstracije i bilo je teško utvrditi ko je došao da protestuje, a ko iz znatiželje.

Zbog prisustva velikog broja policajaca, zastrašivanja kritički raspoloženih intelektualaca i stroge cenzure za sada ne bi trebalo očekivati veće proteste u Kini. Na nervozu rukovodstva ukazuju izjave tokom vikenda. Na primer, predsednik Hu Đintao je u jednom govoru pozvao da se „smanje neharmonični faktori u društvu“, da se strože kontroliše internet i efikasnije utiče na javno mnjenje. U internetu je tako već blokirana reč „molihua“ – jasmin.

Autori: Rut Kirhner / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

U nastavku: Vojska - faktor odvraćanja od revolucije

Događaji u Tunisu i Egiptu pokazuju da su politički preokreti mogući u najkraćem mogućem roku. To je činjenica koja zadivljuje internet zajednicu u Kini.

Stručnjak za internet Šjanghui Mao je oduševljen: „Demokratski pokret u Egiptu je odavno internacionalizovan pokret. To je jedan ’samonikli pokret’. Što se Kine tiče, tehnički uslovi su sazreli. Naš problem je cenzura čiji je cilj da razbije proteste. Ali jedno je sigurno: u internetu se zajedničke emocije brzo povezuju i protesti mogu začas da izbiju.“

Pre 22 godine „slobodni mislioci“ u Kini, pre svega studenti, morali su da se snađu bez interneta. Na masovnim demonstracijama zahtevali su političke reforme. Na trgu „Nebeskog mira“, simbolu političke moći, demonstranti su stupili u štrajk glađu. Ipak, njihovi zahtevi ostali su bez odjeka. Kineska vojska, po zapovesti vladajuće komunističke partije, pucala je na studente. Protesti sa 3000 mrtvih otišli su u istoriju pod nazivom „masakr na Tjenanmenu“.

Vojska - faktor odvraćanja od revolucije

I dok su neki oduševljeni mirnim protestima u dalekoj, severnoj Africi, „marksisti“ u Kini su zabrinuti. Jedan od pristalica frakcije levice Sima Nan upozorio je u svom blogu na opasnost od izbijanja revolucije u Kini.

Iznenađuje činjenica da kineski intelektualci, liberali i marksisti, o Tunisu i Egiptu razmišljaju tako kao da je Kina sledeća na redu da doživi mirnu revoluciju. Ali oni su jedno zaboravili: siti ne dižu revoluciju. Ili je možda dižu baš zato što su siti? Sa rastućim blagostanjem rastu i politički zahtevi kineskog građanstva. Na te zahteve vladajuća partija reagovala je 1989. nasiljem.

Borac za ljudska prava Džešu Mo smatra da je vojska u Kini faktor odvraćanja od mirne revolucije: „Odnosi između vojske i državnog aparata, slični su u Kini i Egiptu. U tim zemljama decenijama vladaju autokratski, zatvoreni režimi. U bliskoj budućnosti čini se nemogućim da u Kini nastane tako masovan protest. Malo je verovatno da će ti pokreti direktno dovesti u pitanje vlast. Za to su nam potrebni i drugi uslovi. Ali dokle god aparat ostane autokratski i zatvoren, ono što se danas događa u Egiptu biće samo budućnost za Kinu.“

Autori: Ši Ming / Ivana Ivanović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković