1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Današnje Lazarevo nekad bilo Lazarfeld

Nemačka štampa i danas detaljno izveštava o hapšenju bivšeg generala Vojske Republike Srpske Ratka Mladića. Šta to znači za porodice žrtava, za mir u regionu, za put Srbije ka Evropskoj uniji, za Haški tribunal…

default

Lazarevo

Ziddojče Catung piše da je hapšenjem Ratka Mladića, Srbija uklonila jednu od velikih prepreka na putu ka EU. Međutim, taj put ne samo da još uvek nije „raščišćen“ nego će biti dug i težak. Zbog toga je neodgovorno Beogradu obećavati brzi pristup Evropi, kao što je to učinio francuski predsednik Nikola Sarkozi. Tako se samo budi lažna nada, jer Srbija nije ni blizu toga da bude spremna za ulazak u EU. A EU je samo delimično spremna da primi nove članice.

Nema sumnje da Srbija ima značajnu ulogu za trajan mir na Balkanu. Strateški je stoga mnogo značajnija za EU, nego recimo Crna Gora. Bilo bi razumno ekonomski i politički Srbiju što više vezati za EU. Ali članstvo u EU – jeste nešto sasvim drugo. Bez obzira na strateški značaj, Srbija mora da ispuni zadatke koje joj postavlja EU – a ti zadaci su obimni.

Da je Srbija Island ili Švajcarska, ulazak u EU bi glatko prošao, za dve do tri godine. Ali posle decenija autokratije, Srbija još daleko od toga da ispuni kriterijume koji su uslov za početak pregovora o pristupanju u EU. Na primer, pravosuđe nije blizu evropskim standardima. A koliko su još uvek moćne stare, antidemokratske snage, vidi se i na slučaju Mladić.

Osim toga, Brisel mora pažljivo da prati odnos Beograda prema Kosovu. Srbija ne mora da voli Kosovare, ali bez međunarodno pravnog priznanja bivše pokrajine - ili odustajanje od teritorijalnih pretenzija prema njoj – ne sme biti nikakvih pregovora sa Srbijom.

EU je jednom već primila zemlju sa nerešenim teritorijalnim statusom – Kipar. Ta greška ju je skupo koštala. Srbija će dakle još morati da pričeka na ulazak u EU, zaključuje Ziddojče Cajtung.

Lazarevo, nekadašnji Lazarfeld

Lazarevo in Serbien Haus Festnahme Mladic

Ovaj list donosi i reportažu o Lazarevu: „U hronici ovog mesta za godinu 1900. piše da su trgovina, saobraćaj, industrija i uslužne delatnosti beznačajne … Tu se do danas ništa nije promenilo. Ali dve razlike postoje. Nekada su se stanovnici sela zvali Šnajder, Koh, Šmit ili Volf, a mesto se zvalo Lazarfeld.“

Većinu kuća u selu su oko 1800. godine napravili tadašnji stanovnici, njih oko 2000, banatskih Švaba. Dolaskom nacista, prestala je i mirna koegzistencija starosedelaca i Nemaca. Esesovci su izvršili masakr nad civilnim stanovništvom. Posle rata, Nemci su internirani u logore, proterani.

„Pre nekoliko godina, nekadašnji stanovnici Lazarfelda, došli su u posetu svom rodnom mestu, autobusom. Srbi, koji žive u njihovim nekadašnjim kućama srdačno su ih dočekali i lepo ugostili. Nastala su mnoga prijateljstva. Pomirenje je bilo moguće, više od 60 godina posle rata.“

Mladić odgovorniji od Karaždića i Miloševića?

I Frankfurter algemajne cajtung na nekoliko strana piše o hapšenju Ratka Mladića, ali i o jedinom preostalom haškom beguncu Goranu Hadžiću, zatim o tome kako se približava kraj rada Haškog tribunala i u feljtonu o krivici postavlja pitanje – Može li Mladić okajati zločine svih?

Može li pojedinac da predstavlja narod? To je pitanje koje se između postavlja u slučaju Mladića i koje je postavljeno i u Nemačkoj, posle Drugog svetskog rata. Jedan od odgovora nalazi se u objašnjenju za Nirnberške procese: „Zločine protiv međunarodnog prava počinili su ljudi, a ne apstraktne ustanove. Međunarodno pravo može da se sprovodi samo ako se kazne individue koje su počinile te zločine.“

Međutim, ne radi se samo o pravu. Profesor međunarodnog prava Mihael Bote o slučaju Mladić kaže: „Baš on, Mladić simbol je masakra u Srebrenici. To je bio najveći masakr u Evropi posle Drugog svetskog rata. On je odgovoran, više od Karadžića, više od Miloševića. Mladić je naredio da se odvoje muškarci i žene, da se ubija, da se siluje“, prenosi Frankfurter algemajne cajtung.

Pripremila Dijana Roščić
Odg. urednik: Jakov Leon

DOSIJE: MLADIĆ