1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Dan sećanja na žrtve Drugog svetskog rata

U Nemačkoj je danas dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu. Glavna ceremonija posvećena je jedinici nekadašnjeg Vermahta "Runolist", za koju se vjeruje da nije činila ratne zločine. Činjenice govore drugačije.

default

Spomenik žrtvama Drugog Svetskog rata u Banja luci

Herman Frank Mejer skoro dvadeset godina pregleda arhive, dokumenta Vermahta, privatne dnevnike i sudske akte. Do danas je posetio više od 200 sela na Balkanu, u kojima su nemački vojnici počinili užasne zločine. Tačnije rečeno, vojnici 1. brdske divizije. Divizija je brojala oko 20.000 ljudi, a krvavo vatreno krštenje je imala na početku rata u Rusiji, kada je poginulo osamdeset odsto njenog prvobitnog sastava, kaže Mejer. "Tokom pohoda na Rusiju navikli su se da ubijaju svaki dan. Prema mojoj proceni su za godinu i po dana ubili su oko 60.000 ljudi. Kada su vojnici prebačeni u Crnu Goru i u Grčku, bili su do te mere naviknuti na brutalnost, da su s tom praksom ubijanja i nastavili."

Zarobljenici ubijani na licu mesta

Prva divizija je bila poznata po tome što zarobljenike nije ostavljala u životu. Zarobljeni partizani u Crnoj Gori su ubijani na licu mesta. U periodu između jula i novembra 1943. vojnici su na zapadu Grčke razorili 315 sela i ubili oko 3000 civila. Ova divizija odgovorna je i za ubistvo hiljada italijanskih vojnika na grčkom ostrvu Kefalonia, nakon kapitulacije Italije. Krajem rata usedili su krvavi okršaji s partizanima u BiH, Hrvatskoj i Srbiji. Samo u bici za Beograd, oktobra 1944. poginulo je oko 5000 vojnika ove divizije.

Razbijen mit o bezgrešnosti

Knjiga Hermana Franka Mejera ima 800 strana i u njoj se razbija mit o čistom obrazu ove divizije, koja je kao svoj znak imala beli cvet runolista. Taj mit je stvoren 1956. godine formiranjem udruženja vojnika Bundesvera pod istim imenom - runolist. Članovi su postali i bivši oficiri 1. brdske divizije, odgovorni za zločine. Mejer je do sredine devedesetih godina bio uspešan poslovni čovek, ali je tada prodao svoju fabriku kako bi imao više vremena za pisanje o nemačkim zločinima na Balkanu. Interesovanje za ovu temu nije došlo niotkuda. Njegov otac je bio vatreni pobornik nacizma i poginuo je 1943. u borbi s grčkim partizanima. Nakon dugog istraživanja Mejer je čak sreo partizana koji je ubio njegovog oca. "Tokom razgovora koji sam vodio nisam rekao ko sam. Tek nakon što mi je ispričao tok događaja rekao sam mu s kim razgovara. Osećao se prevarenim, nije htio da mi pruži ruku i nije bilo pomirenja."Ipak, Herman Mejer, ne mrzi tog čoveka. Vrlo dobro zna razmere zločina koji je počinila 1. brdska divizija u tom kraju.




  • Datum 04.05.2008
  • Autor Pangiotis Kuparanis
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/DtCu
  • Datum 04.05.2008
  • Autor Pangiotis Kuparanis
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/DtCu