Dan posle sutra

Ono što godinama ne uspeva naučnicima, političarima i ekolozima možda će poći za rukom Holivudu – da ljudima ulije u glavu, i to zauvek, svest o potrebi zaštite životne sredine.Najnovije delo Nemca Rolanda Emerika, autora”Dana nezavisnosti”, film ”Dan posle sutra” na čije snimanje je potrošeno 125 miliona dolara, predstavlja kritiku američke vlade i njene ekološke politike.

”Najmoćnija zemlja sveta SAD ima predsednika, Džordža Buša, koji se ne brine ni o čemu drugom osim o nafti”, izjavio je Emerih u jednom intervjuu.Bela kuća revanširala se na svoj način – navodno, vlada je zabranila svim naučnim institutima pod njenom kontrolom da na bilo koji način komentarišu Emerihov film. Medjutim, uprkos tome počela je burna rasprava – istraživači klime žestoko osporavaju verodostojnost Emerihovog filma i istovremeno kritikuju ekologe što ga koriste za svoje ciljeve.

Mehanizme koji dovode do klimatskih promena koje su prikazane u filmu istraživači su već predvideli u više modela: zbog globalnog zagrevanja topi se arktički led, u Atlantik stižu velike količine slatke vode i iznenada prestaju dubinska strujanja u severnom Atlantiku.Kako ta strujanja pokreću i Golfsku struju kojom topla voda iz ekvatorijalnog područja stiže daleko na sever, dolazi do nepogoda i dramatičnog zahladjenja na severnoj polulopti.

U principu, naučnici ne isključuju mogućnost da dodje do klimatske kataklizme opisane u filmu ”Dan posle sutra”.Medjutim, oni duboko sumnjaju u mogućnost da Golfska struja iščezne preko noći i da neposredno posle toga nastupi ledeno doba.”Prema sadašnjim saznanjima to je gotovo neverovatno.Zemlju je potrebno zagrejati za mnogo, mnogo stepeni da bi stiglo dovoljno slatke vode u Atlantik”, kaže britanski klimatolog Dejvid Viner.

Ljudi će svojim aktivnostima pre dovesti do postepenog globalnog otopljavanja nego do naglog zahladjenja.Da bi preko noći nastupilo ledeno doba, kako je to opisano u Emerihovom filmu, bili bi potrebni udarac asteroida ili ogromna vulkanska erupcija posle čega bi atmosfera bila prepuna prašine koja bi drastično smanjila količinu sunčeve svetlosti koja stiže do Zemlje.Istraživač Džulijan Hant iz Londona deli to mišljenje: topljenje leda na Arktiku tokom leta može samo da oslabi Golfsku struju, ali niko ne veruje u mogućnost da Arktik izgubi led tokom zime.

Emerihov tim priznaje da je iz dramaturskih razloga vremenski sažeo promene klime što mnogi naučnici prihvataju uz moto: bolje tako, nego nikako.”Za ono što je prikazano u filmu potrebne su decenije, ceo vek.Ali, film jasno prenosi osnovnu poruku", kaže Dejvid King, naučni savetnik britanske vlade.

Drugi naučnici žale se na trivijalizaciju teme.”Film nema veze sa našim pretpostavkama o promeni klime.Dobra nauka, dobar film i dobra politika retko idu zajedno”, kaže Majk Hjum iz britanskog Centra za istraživanje klime.

Inače, ni sam Emerih nije preterano ”zelen” – priznaje da ima ogroman frižider i vozi BMW od 400 konjskih snaga.Ipak, pokušava da se iskupi i o tome kaže:”Postoji firma koja se zove ”Fjučer forest” koja izračunava koliko pojedinac proizvodi štetnih gasova.Na osnovu toga svako može da uplati odredjenu sumu za razvoj alternativnih vidova energije, pošumljavanje i slične akcije i tako postaje ”ugljendioksid neutralan”, kaže Emerih.On lično postao je ”ugljendioksid neutralan” za 150 hiljada dolara koliko je uplatio pomenutoj firmi.