Dan nezavisnosti BiH | Politika | DW | 01.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Dan nezavisnosti BiH

Prvi mart 1992. godine: na referendumu se 64 odsto građana izjasnilo za demokratsku, nedeljivu i suverenu državu ravnopravnih građana i naroda u BiH. 22 godine kasnije BiH je duboko podeljena i politički i socijalno.

Na prijemu povodom Dana nezavisnosti u Predsedništvu BiH okupile su se brojne zvanice iz političkog, kulturnog i verskog života. Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić čestitao je građanima 1. mart – Dan nezavisnosti izrazivši nadu da će se ovaj datum jednom obeležavati na teritoriji cele BiH i da će svi koji žive u ovoj zemlji prihvatiti ovaj dan kao jedan od najbitnijih u novijoj istoriji BiH.

Veliki dan u istoriji ove zemlje, značajan po mnogo čemu. Jedan od datuma koji se sigurno mogu smatrati prekretnicom u hiljadugodišnjoj istoriji BiH. Vredi ga obeležavati i slaviti bez obzira što to nije na teritoriji cele BiH, sa nadom da će jednog dana i to biti”, rekao je Komšić.

Zeljko Komsic Präsidium Bosnien Herzegowina Sarajevo

Željko Komšić

“Komšić je podsetio da se naredne godine obeležava dvadeset godina od završetka rata u BiH i izrazio nadu da će se nakon svih turbuletnih godina ući u period stabilnosti i demokratskog napretka. Prijemu ove godine pored srpskog člana Predsedništva Nebojše Radmanovića, nije prisustvovao ni bošnjački član Bakir Izetbegović, iz zdravstvenih razloga, ali je za razliku od Radmanovića on građanima BiH uputio čestitku.

“Svim građanima Bosne i Hercegovine u zemlji i dijaspori upućujem srdačne čestitke povodom 1. marta, Dana nezavisnosti BiH. Ostajemo zahvalni onima koji su živote utkali u odbranu slobode, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta naše jedine domovine Bosne i Hercegovine…”

(Ne) legitima odluka na referendumu

Radmanović je par dana ranije, medijima u RS izjavio da je obeležavanje 1. marta klasična zloupotreba koja se dešava već godinama: "Nema načina da se to spreči. Jedino nije jasno kako oni konačno ne shvate da je to datum Federacije BiH i da u RS nikada neće biti prihvaćen.”

Za Srbe, 1. mart predstavlja dan kada je donesena nelegitimna odluka da dva naroda preglasaju treći. Na taj dan 1992. godine ispred Stare pravoslavne crkve na Baščaršiji, u centru Sarajeva, ubijen je i srpski svat Nikola Gardović te spaljena srpska zastava, što je za političare u RS još jedna potvrda da 1. mart ne treba slaviti.

Milorad Dodik

Milorad Dodik

“Svi znamo šta je usledilo posle referenduma 1992. godine i samo podsećanje na ovaj dan može da otvori stare rane i stvori još veće uverenje da određene snage nisu prestale da zloupotrebljavaju, koriste i afirmišu taj dan. Ti dani su traumatični za Srbe koji su izgubili zajedničku državu, ali i za Hrvate i Bošnjake koji su nakon tih dana i političkih odluka o nezavisnosti i otcepljenju, nasilnoj secesiji koju je uradio Alija Izetbegović i njegovi politički sledbenici, bez uvažavanja političkog stava srpskog naroda u BiH, napravili to što su napravili, sa dramatičnim posledicama i pogibijom i stradanjem ljudi na prostoru cele BiH”, rekao je predsednik RS Milorad Dodik uoči proslave Dana nezavisnosti.

“Jednu domovinu imamo”

Sa tim se ne slažu u Federaciji BiH gde se Dan nezavisnosti slavi kao državni praznik. Prvi čovek ovog entiteta Nermin Nikšić kaže da svi što pre treba da počnu da BiH prihvataju kao svoju zemlju jer će svima biti lakše.

“Jednu domovinu imamo bez obzira što neko misli da je to drugačije. Što pre to shvatimo i što se pre počnemo tako ponašati, što pre prihvatimo da imamo zajedničku domovinu, zemlju, zajedničke probleme i što pre budemo imali zajedničke praznike i obeležavali te praznike, mislim da će nam svima biti bolje”, kaže Nikšić.

A ako je suditi prema ranijim inicijativama za donošenje državnog zakona o praznicima teško da će pomaka biti s obzirom da se narodi u BiH ne mogu složiti oko toga koji bi datumi mogli biti zajednički svima. To se najbolje ogleda u činjenici da se Dan državnosti BiH 25. novembra obeležava samo na teritoriji Federacije BiH dok se 21. novembra (potpisivanje Dejtonskog mirovnog sporazuma) , dakle samo 4 dana ranije, taj dan obeležava u RS.

Autor: Dragan Maksimović

Odg. urednica: Dijana Roščić