1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Dan koji je promenio tok istorije

Datum: 16. jul 1945. Vreme: 05:29:45. Mesto: Novi Meksiko. Tada i tamo se odigrala prva eksplozija atomske bombe u istoriji čovečanstva. Posle će ih biti još mnogo, a dve su odnele desetine hiljada života.

Oblak posle bombe koja je bačena na Nagasaki

Oblak posle bombe koja je bačena na Nagasaki

Alan Kar, istoričar nacionalne istraživačke laboratorije „Los Alamos“, izrazito je veseo čovek i često spreman na šalu. Ali kada se pomene 16. jul 1945, Kar postaje sasvim ozbiljan. „Tok istorije je toga jutra sasvim promenjen. Uspešnim aktiviranjem prve atomske bombe počelo je vreme nuklearne energije.“

Naučnici koji su učestvovali u projektu „Menhetn“ ipak su strepeli da li će bomba koju su napravili zaista i da funkcioniše. Pre nego što je bomba testirana, među naučnicima je bilo i onih koji su bili spremni da se klade da će se prototip pokazati neuspešnim. U naučno-tehničkom muzeju u Los Alamosu, istoričar Alan Kar pokazuje model bombe, tamnosive boje, prepun raznih kablova.

Vreme improvizacija

Superteaser NO FLASH USA Atomtest in Nevada 1953

Teško je poveravati da je tako opasna bomba na testiranje bila transportovana na zadnjem sedištu automobila „Bjuik“. Uopšte, tada se mnogo improvizovalo. Tako se recimo, ispod tornja na čiji vrh je bomba bila postavljena, nalazila i gomila madraca, sa ciljem da spreče eksploziju u slučaju da bomba padne sa tornja. Kada je sve bilo spremno za test, bomba je prodata vojsci Sjedinjenih Američkih Država za nekoliko stotina miliona dolara.

„Neki su se smejali, neki su plakali, većina je samo nemo ćutala“, priseća se Robert Openhajmer, šef projekta „Menhetn“, scene kada je bomba aktivirana i kade se na nebu pojavio ogromni oblak prašine u obliku pečurke. Fizičar Filip Morison, kasnije je ove dane opisivao kao veliku igru živaca. Vremena za spavanje tada nije bilo. Glavom su neprestano kružile misli: da li će test biti uspešan i ako da, kakve će posledice to imati za budućnosti, priseća se Morison

Ubrzo je stradala Hirošima

U vreme kada je bomba u Novom Meksiku testirana, prva uranijumska bomba je već bila na putu ka ratnom žarištu na Pacifiku. Ta bomba prethodno nije ni bila testirana. Samo 22 dana nakon što je oficijelno počela „nuklearna era“, bomba je bačena na Hirošimu. Šesnaest sati kasnije američki predsednik Hari Truman Japanu je uputio poslednju ultimatum:

Ono što je ostalo od Hirošime posle napada 1945.

Ono što je ostalo od Hirošime posle napada 1945.

„Japansko carstvo da kapitulira ili će ga zahvatiti stravična kiša od bombi.“ U istom govoru Truman je pohvalio naučnike iz Los Alamosa i rekao: „Izdvojili smo dve milijarde dolara za najveće naučno čudo istorije i pobedili smo.“

Autori: Sabine Miler / Boris Rabrenović

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 16.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/ONF3
  • Datum 16.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/ONF3