1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Dan i noć pred televizorom

Građani Srbije su svetski šampioni u gledanju televizije. Razlozi za to su: siromaštvo, nezaposlenost, veliki procenat starog stanovništva, ali i ideološka i političku podeljenost ljudi…

Svaki građanin Srbije u proseku provede pet sati dnevno gledajući televiziju, pretekavši u tome čak i Amerikance. Korak sa Srbijom nekako pokušavaju da održavaju zemlje regiona, pa se tako odmah iza nje po dužini gledanja televizije nalaze Mađarska, Makedonija, Grčka, i Hrvatska. Istraživači medija navode razne razloge za to višečasovno sedenje ispred televizijskih ekrana: siromaštvo, nezaposlenost, veliki procenat starog stanovništva, ideološku i političku podeljenost ljudi, a samim tim sve to dovodi i do sve veće socijalne i društvene distance. Ljudi su se nekad više družili, ali surova je činjenica da je i to druženje postalo preskupo, upozoravaju stručnjaci.

Bez posla, ispred TV ekrana

Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka i medijski ekspert, kaže za DW kako je osnovni razlog što građani Srbije toliko puno vremena troše ispred TV ekrana jedno krizno stanje, koje se nekako neprimetno produžilo:

Zbog TV-a se zanemaruje i škola

Zbog TV-a se zanemaruje i škola

„Mi smo ponekad pomalo bili u zabludi da je kriza završena prolaskom 90-ih godina, i imali smo jedan izvestan optimizam, pogotovu tamo negde 2001, 2002, ili 2003, kada je izgledalo da će se stvari promeniti. Ali, sada vidimo da ta kriza ima jedan duži kontinuitet. Dakle, ljudi su bez posla, ljudi su vrlo ugrožene egzistencije, a sa druge strane postoji ta neka vrsta interesovanja za takozvane nove sadržaje kojih sve više ima u medijima i na televizijama. To ne znači da su ti sadržaji sada ni bolji, ni zanimljiviji nego pre, ni kreativniji, ali to te ljude koji su bez posla i koji nemaju invenciju kako i čime da se pozabave, drži satima pred ekranom“.

Sedeće figure

Sociolog kulture Ratko Božović ocenjuje da smo došli u situaciju da ljudi sve više vide stvarnost preko televizije:

„To je ona situacija koja pomalo liči na ona istraživanja engleskih teoretičara medija, koji su pre desetak godina utvrdili da ljudi koji dnevno gledaju preko 4 sata televiziju, u jednom trenutku više nemaju percepciju i ne mogu da vide šta se dešava u samoj stvarnosti. Dakle, umesto njih vidi televizija, umesto njih živi televizija, umesto njih je prisutna televizija, kako bi oni bili što više inertni, što više provincijalni, i što više sedeće figure“.

Kultura u estradi

Kriza koja i dalje traje je izazvala, osim osiromašenja ljudi, i stradanje kulture, kultivisanosti, i obrazovanja, ističe Božović:

Daljinski u ruci tokom celog dana

Daljinski u ruci tokom celog dana

„Dakle, nakon one populističke priče i populističkog uticaja koji je došao sa vremenima 90-ih godina, sada imamo tu nesreću da je kultura smeštena u estradi. A estrada je samo drugo lice ili druga forma populističkog uticaja. Umesto da se nametne vrednost, ili da se na neki način živi kroz te vrednosti, živi se jedna kič samoobmana. I ljudima u Srbiji, to je sada primer onoga što se u njoj dešava, više odgovaraju laž i prevara nego istina i suočavanje sa istinom“.

Pogubno za društvo

Predugi boravak ispred tv ekrana ostavlja velike posledice na samo društvo, smatra Veljanovski, počev od zanemarivanja same porodice i porodičnih odnosa:

„A dabome da pri tome zanemaruju i neke svoje određene društvene funkcije. Pri tome, ti programi koje oni u najvećoj meri konzumiraju, ne mogu ih osposobiti za onu vrstu građanske aktivnosti koja se od toga očekuje. Iako bi mediji trebalo da donesu jako mnogo informacija, znanja, i obrazovanja, pa da time ljude koji su toliko dugo pred ekranom osposobe i za neke druge funkcije, to se jednostavno ne dešava. To je jedno pasivno posmatranje, potrebna je samo zabava, i to laka zabava, bez selekcije sadržaja. Tako da nema nikakve sumnje da to produžava jednu socijalnu letargiju, koja se vraća time da su ljudi sve više apatični, i što sve više imaju osećaj da se ništa u društvu ne može promeniti“.

Letargija bez promena

Nosiocima političkih funkcija i takozvanoj političkoj eliti takvo stanje odgovara, ocenjuje Veljanovski. Oni ga na neki način generišu i podstiču sve više jačajući svoj uticaj na medije. Njima to letargično stanje odgovara, jer takvo društvo bez kritičkog mišljenja nije sposobno za promene, zaključuje Veljanovski.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković