Nemoguće je odjednom postalo moguće. Nakon što je predsednik Fransoa Oland pre mesec dana najavio uklanjanje izbegličkog kampa kod Kalea, francuske službe odjednom su uspele da pronađu 7.000 mesta u prihvatnim centrima širom zemlje. Pariz se godinama opirao da te ljude, koji su došli do severnih obala Francuske u nadi da će se prebaciti u Veliku Britaniju, smesti na neko mesto dostojno čoveka. Objašnjenje je uvek bilo – nema mesta.
Kamp je znak političkog kukavičluka
Takozvana „Džungla kod Kalea“, proizvod je francuske migracione politike – odnosno okretanja glave od problema. Taj kamp pokazuje koliko je zakazala vlada Fransoa Olanda, koja zbog političkog kukavičluka izbegava odgovornost. Stanje u Kaleu poznato je već godinama. Velika „Džungla“ u blizini luke nastala je odmah nakon uklanjanja ranijeg kampa, bez da je ljudima ponuđen drugi smeštaj.
Ovaj izbeglički slam je sramota. Leti se širi nepodnošljiv smrad, a zimi ne može da se prođe od blata. Ali, London i Pariz ponašaju se kao da s tim nemaju nikakve veze. Britanci su svoju graničnu kontrolu prebacili na francusko tlo – što znači da je Francuska ta koja mora da se brine o tim ljudima. Pariz opet na migrante gleda više kao na britanski problem – i ne radi ništa. U stvari, tek je izborna kampanja u Francuskoj dovela do pomaka. Naime, desničarski Nacionalni front „Džunglu kod Kalea“ s uspehom koristi kao municiju protiv aktuelne vlade.
Kamp je sramota Evrope
Velika Britanija se u pravo vreme, još pre izbijanja izbegličke krize, ušančila iza Lamanša. A solidarnost Londona je, kao i obično, ravna nuli. Francuska pak, zbog svojih radikalnih desničara, ne priznaje humanu izbegličku politiku i jednostavno okreće glavu u stranu. Ali konstantna medijska pažnja, od „Džungle“ je napravila političku sramotu koja više nije mogla da se ignorišeati.
Nažalost, ovo nije priča u kojoj će na kraju sve biti dobro. Migranti su raspoređeni širom Francuske bez da znaju kako izgleda njihova budućnost. Nije im objašnjeno kakva su im prava, nije im obezbeđena humanitarna pomoć, osim što im je obećano nekoliko nedelja mira u francuskim provincijama.
Mnogi od njih će za nekoliko meseci ponovo otići do obale i pokušati da napuste Francusku. Drugi se pak ponovo pojavljuju u okolini Kalea jer nisu izgubili nadu da će preći Lamanš. A njihov život će u novim, divljim kampovima biti još teži nego što je bio u „Džungli“.
Francuska vlada će biti zadovoljna time što je kamp uklonjen i što su ljudi raspoređeni po zemlji. Time problem „Džungle“ nije rešen – već je samo podeljen. Za Pariz sada važi: daleko od očiju, daleko od srca. Jer, kada mediji prestanu da pišu o humanitarnoj katastrofi kod Kalea, polako će se to i zaboraviti. Ljudska i odgovorna politika pak, izgleda drugačije.