Daleko je od Olandskih ostrva do Istočnog Timora

Srbija je u pregovorima o Kosovu u Briselu svoj predlog široke autonomije Kosova po uzoru na Hongkong upotpunila elementima vezanim za položaj Olandskih ostrva u Finskoj i

ponovila protivljenje nezavisnosti i "statusno neutralnom" rešenju za Kosovo.

Kako su saopštili šefovi srpske delegacije, predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica, nezavisnost i "statusno neutralno" Kosovo bi značilo da Kosovo i Srbija moraju postati dve nezavisne države.

Tadić i Koštunica su, posle susreta s delegacijom kosovskih Albanaca i "trojkom" Kontakt grupe, naglasili rešenost Beograda da do kraja učestvuje u pregovorima u cilju rešenja prihvatljivog za obe strane i koje isključuje bilo kakvo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i nasilje.

Koštunica je saopštio da je srpska strana ocenila kao neprihvatljivu sugestiju američkog predstavnika u "trojci" Frenka Viznera da se stavi na stranu pitanje statusa i da se razgovara o "partnerstvu Kosova i Srbije".

Koštunica je podvukao da se to svodi na odnose Kosova i Srbije kao dve države, medjunemačkog ugovora iz 1972. i sličnom. "Moj odgovor je bio jasan, moramo da razgovaramo o statusu", naglasio je srpski premijer.

On je dodao da je neutralni status samo druga reč za to da Kosovo postane nezavisno od Srbije, a da "Srbija ne smatra da je Kosovo nezavisno", što je, kako je rekao, "samo trik".

"Pregovori su pre dve godine i počeli da bi se to teško pitanje

statusa rešilo", što se mora rešiti u skladu s temeljnim načelima

medjunarodnog prava, pre svega onima u Povelji UN, dodao je

Koštunica.

Predsednik Tadić je novinarima rekao da je srpska delegacija u

pregovorima "napravila korak napred i izložila nove

mogućnosti za buduće rešenje".

Ali, "albanska strana još jednom nije iskazala želju da pregovara o budućem statusu, nego o poststatusnim pitanjima, o odnosima dve nezavisne države", dodao je Tadić.

On je najavio da će Beograd dodatno obrazložiti i dati doprinos svom predlogu na sledećoj rundi pregovora, iduće nedelje u Badenu, u Austriji.

Namera Beograda nije da "kopira ni primer Hongkonga, ni Olandskih ostrva, niti bilo koji drugi, nego da pronadjemo najbolje elemente u svim tim predlozima koji bi, na kraju, omogućili formiranje jednog jedinstvenog i veoma fleksibilnog predloga za budući status Kosova", rekao je Tadić.

"Istovremeno je Srbija potvrdila da neće odustati od svog

suvereniteta nad Kosovom i Metohijom i ne pristaje na dezintegraciju vlastite države", naglasio je srpski predsednik.

Premijer Koštunica je objasnio da je srpska strana iznela svoj

predlog "Kosovo u sastavu Srbije", koji se oslanja na elemente

funkcionalnih širokih autonomija Hongkonga u Kini, Olandskih ostrva u Finskoj i drugih primera u svetu.

"Tu je zajedničko da se poštuje teritorijalni integritet i

suverenitet država, ne menjaju se postojeće granice. A delovima teritorija, ili narodima i nacionalnim manjinama u tim država se daje najšira moguć autonomija", rekao je Koštunica.

Srpski premijer je primetio da su time otklonjene i primedbe da su Hongkong i Kina u Aziji i da tamo živi jedan narod, jer su Olandska ostrva u Evropi, a tamo živi švedska manjina na teritoriji Finske.

On je dodao da će srpska delegacija na pregovorima iduće nedelje u Badenu "dalje razviti ovaj stav i napraviti nova poredjenja i zaključke koji se izvodi iz ovih primera".

Na pitanje novinara kako Beograd gleda na to da do 10. decembra ima veoma malo vremena, Tadić je uzvratio da se ne prihvataju "veštački rokovi, nego se mora sve učiniti da se dodje do uzajamno prihvatljivog rešenja".

"Ako posledica ovih pregovora bude neko nametnuto rešenje, to neće biti korisno ne samo za Srbe nego ni za Albance i susedne države", rekao je srpski predsednik.

Zamoljen da kaže da li će Beograd prekinuti odnose sa zemljama koje bi priznale nezavisnost Kosova, Koštunica je rekao da se ne može govoriti o nečemu što bi se moglo dogoditi.

Mora se imati na umu da je Srbija u Evropi, "a da postoji viša vlast od Evropske unije, a to su UN. Stoga se rešenje može naći samo novom rezolucijom Saveta bezbednosti UN. A Evropska unija i njenih 27 država, kao članice UN moraju poštovati rezoluciju Saveta bezbednosti", reka je srpski premijer.

Novinarima se obratio i predstavnik za javnost pregovaračkog tima Prištine Skender Hiseni, koji je rekao da je za albansku stranu neprihvatljivo ukazivanje na primere autonomije Hongkonga i Olandskih ostrva, Portorika i Makaoa, što je pominjala srpska delegacija, jer je "Kosovo jedinstven slučaj".

Hiseni je postavio pitanje zašto se kao uzor ne uzme Istočni Timor koji je postao nezavisna država i rekao da albanska strana može navesti primere niz zemalja koje su postale nezavisne posle "duge okupacije i ugnjetavanja".

Hiseni je rekao da "Srbija želi samo da u beskraj

odugovlači" s rešavanjem statusa Kosova i naglasio da će 10.

decembra za Prištinu biti kraj pregovaračkog procesa idodao da će kosovski Albanci potom doneti odluke u "koordinaciji s ključnim činiocima medjunarodne zajednice".