Dajte prava ženama – da ne budete gladni!
16. oktobar 2009.
Situacije je alarmantna! Tako bismo u najkraćem prepričali Izveštaj koji su objavile organizacije Nemačke pomoći gladnima u svetu, Međunarodnog istraživačkog instituta za prehrambenu politiku – IFPRI, i irske nevladine organizacije „Konsern Vorldvajd“.
Trenutno na svetu milijardu ljudi živi u ekstremnom siromaštvu i gladi. Svetski indeks gladi za 2009. godinu pokazuje da je situacija najgora u Africi i južnoj Aziji. Posebno je loše u Etiopiji, Burundiju, Demokratskoj Republici Kongu, Eritreji, Sijera Leoneu i Čadu.
„Sve su to zemlje koje su tokom poslednjih deset do petnaest godina provele u ratovima. To je prvi faktor koji u njihovom slučaju odudara od ostalih: socijalna stabilnost i mir su veoma važni ako želite da se borite protiv gladi i siromaštva“, kaže Usman Badijan, direktor ogranka instituta IFPRI za Afriku.
Bliski istok napredovao
Gotovo sve zemlje u kojima se situacija tokom poslednjih godina pogoršala, nalaze se južno od Sahare. S druge strane, poboljšala se situacija u jugoistočnoj Aziji, na Bliskom istoku, na severu Afrike kao i u karipskim zemljama.
„Kada je reč o tim zemljama, važne su dve stvari: one su u dužem periodu imale političku i socijalnu stabilnost i ekonomski su napredovale. Među njima je mnogo zemalja čije su vlade sprovodile preventivne socijalne mere koje su doprinele zaštiti ugroženih slojeva stanovništva“, objašnjava Badijan.
I neravnopravnost polova vodi u glad
Podaci kojima se izračunava Svetski indeks gladi potiču, doduše, iz 2007. godine, tako da je teško proceniti trenutnu situaciju na koju je u velikoj meri uticala svetska finansijska kriza. Predsednica Svetske organizacije za pomoć gladnima, Berbel Dikman, smatra da su „brojke kojima se raspolaže ipak značajne, pri čemu se mora poći od toga da će se one uvećati u 2009. godini“.
Za institut IFPRI, u borbi protiv gladi jedan cilj je posebno važan: „Može se dokazati da je tamo gde žene nisu ravnopravne i gde hodaju pet koraka iza muškaraca, glad veća nego u zemljama u kojima žene mogu da preuzmu ekonomsku odgovornost“, tvrdi Dikman.
autori: Katrin Šiling / Saša Bojić
odg. urednica: Sanja Blagojević