Da li će Kina biti uzor u zaštiti klime?

Gospodine Edenhofer, Kina je na konferenciji o zaštiti klime u Marakešu dobila velike pohvale. Da li je te pohvale dobila s pravom ili se iza toga više krije nada da se na taj način zemlja motiviše za više zaštite klime.

Edenhofer: Kina zbog velikog interesa želi da na međunarodnoj pozornici bude prihvaćena kao „Soft Power" (tiha moć) i da na međunarodnom polju bude priznatija, što će kasnije moću da koristi na drugim poljima međunarodne politike. Kina je nedavno u Parizu bila veoma produktivna. Sada ta zemlja jasno kaže: čak i da SAD izađu iz programa o zaštiti klime, mi nastavljamo dalje.

A u samoj Kini?

Tu imamo kontradiktorne stvari: Kina je u velikoj meri izgradila kapacitete proizvodnje struje pomoću vetra i solarnih ćelija. Kina je jedno od velikih, ako ne i najveće, tržište za obnovljivu energiju. Osim toga, Kina je prošle godine u proseku svake sedmice gradila dve nove termoelektrane na ugalj. Pitanje korišćenja uglja odlučiće da li će Kina u narednih nekoliko godina ozbiljno napredovati, kada je reč o zaštiti klime. U Indiji se nastavlja renesansa upotrebe uglja.

Da li bi Kina uskoro mogla da prestane sa upotrebom uglja?

Kina mora da prestane da upotrebljava ugalj jer je zbog zagađenja vazduha u Pekingu u nepovoljnom položaju prema konkurenciji. Bez obzira na to, ne verujem da je već sada počeo proces napuštanja upotrebe uglja. Još uvek nije jasno da li je zaista došlo do razdvajanja između privrednog rasta i rasta emisije gasova. Nemoguće je da Kina to postigne. Ali, za to je potrebna velika snaga. Još uvek je rano najavljivati da će Kina da obustavi upotrebu ugalja u proizvodnji energije.

Da li vam nedostaje jasno političko obećanje?

Da, vlada mora da pokaže da koristi prave instrumente: još uvek nije uvedena nacionalna trgovina emisijama gasova i još uvek nije zabranjena gradnja elektrana na ugalj. Takođe ne vidimo da bi uskoro mogli da imamo dovoljno visoku cenu CO2. Nadu mi uliva to što Kina planira nacionalni sistem trgovine emisijama gasova.

Da li Evropa treba više da podstakne Kinu kada je reč o zaštiti klime?

Emisije gasova u Evropi su prošle godine povećane. Dakle, Evropa nema razloga da sebe slavi kao uzor u vođenju klimatske politike. Najvažniji instrument evropske politike prema zaštiti klime, evropska trgovina emisijama gasova, je neefikasn, zato što su cene za pravo na ispuštanje CO2 jednostavno preniske.

Šta to znači za Kinu?

Kina ne sme da ponovi grešku evropske trgovine emisijama gasova. Potrebno je odmah uvesti najnižu cenu. Ako bi bilo kada došlo do pada privrednog rasta, emisije gasova će onda biti ispod dozvoljene gornje granice. Tada dolazi do viška prava na emisiju gasova CO2 što dovodi do pada cena. Evropa već ima sofisticirani trgovinski sistem i to pokazuje da opcija najniže cene funkcioniše.

Koliko bi bilo važno da se Kina na međunarodnom polju više angažuje ukoliko SAD odustanu od programa zaštite klime?

Kina je poslala jak signal: ako SAD izađu iz programa, Kina će ostati. Ipak, bilo bi pogrešno verovati da bi Kina mogla da popuni vakum koji bi nastao izlaskom SAD iz programa zaštite klime. Amerikanci su nam potrebni.

Kako će se stvari u SAD dalje razvijati?

U SAD će revolucija Uljanih škriljaka dovesti do toga da nacionalne emisije gasova imaju tendenciju pada. Neverovatno je da će Donald Trump u SAD graditi elektrane na ugalj. Ali mogao bi da pokuša da forsira izvoz uglja. Ukoliko u ostatku sveta ne bi bilo ozbiljne politike zaštite klime, tada bi SAD imale veliki podsticaj da postanu izvoznik uglja. U toj meri je znatan ometajući potencijal SAD na međunarodnoj sceni.

Prof. Dr. Otmar Edenhofer je predsednik radne grupe III Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), zamenik direktora i glavni ekonomista na Institutu za istraživanje klime (PIK) u Potsdamu, profesor za ekonomiju klimatskih promena na tehničkom univerzitetu Berlin i direktor Mercator Research Institute on Global Commons and Climate Change (MCC).