Da li su vrata NATO i dalje otvorena? | Politika | DW | 29.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Da li su vrata NATO i dalje otvorena?

Ovih dana NATO obeležava više godišnjica - širenja na istok. Međutim, kao da nikome nije do slavlja. Prijem novih članica je trenutno krajnje osetljiva tema.

USA NATO Erweiterung Baltikum Bulgarien, Rumänien, Slowakei, Slowenien Feier in Washington

Slavlje u Beloj kući povodom velikog proširenja na istok, 29.03.2004.

NATO ovog proleća obeležava tri važne godišnjice: petnaestu, desetu i petu. Marta 1999. godine Severno-atlantskoj alijansi pristupaju prve zemlje bivše članice Varšavskog pakta – Poljska, Češka i Mađarska. Pet godina kasnije, u aprilu 2004. dešava se takozvani "Big Bang" veliko proširenje: zapadnoj vojnoj alijansi pristupaju Letonija, Estonija, Litvanija tri Baltičke zemlje, sve tri bivše Sovjetske republike, kao i Bugarska, Rumunija, Slovenija i Slovačka. Aprila 2009. godine, NATO dobija još dve članice: Albaniju i Hrvatsku.

USA NATO Erweiterung Polen Tschechien Ungarn am 12. März 1999 in Independence

Poljska, Češka i Mađarska pristupaju NATO ,12.03.1999.

Generalni sekretar Anders Fog Rasmusen na širenje vojnog saveza na istok i jugoistok, gleda pozitivno i odbacuje kritike da NATO alijansa predstavlja pretnju za Rusiju. „Politika otvorenih vrata NATO saveza bila je veliki uspeh. Nakon završetka Hladnog rata, pre 25 godina, imali smo istorijsku priliku da svim državama ponudimo naše prijateljstvo, da prevaziđemo podele i da se približimo dugo priželjkivanom cilju, a to je ujedinjen, slobodan i miran kontinent“, rekao je Rasmusen uoči obeležavanja trostruke godišnjice u Briselu.

Težak otpor iz Rusije

Rusija na sve to gleda drugačije. Predsednik Vladimir Putin poslednjih godina uvek iznova ističe, kako ne postoje sumnje da je NATO za Rusiju pretnja. Širenje moćnog vojnog saveza do granica sa Rusijom smatramo direktnom pretnjom“, rekao je ruski predsednik povodom NATO samita u Bukureštu, 2008. godine.NATO je tom prilikom, Gruziji i Ukrajini, stavio do znanja da mogu da se pridruže ovom savezu, ukoliko to žele. Konkretnijih predloga ipak nije bilo, upravo zbog izbegavanja daljeg zaoštravanja odnosa sa Moskvom.

Rumänien Russland NATO-Gipfel in Bukarest Rede Putin

Putin u Bukureštu na samitu NATo, 4. april 2008.

I Putinov prethodnik, Boris Jeljcin bio je protivnik daljeg širenja NATO saveza na istok. Onog trenutka kada je uspostavljen Savet NATO-Rusija, strasti su se delimično smirile. Po dolasku Vladimira Putina na vlast, saradnja je nastavljena. Ruski predsednik nije bežao od saradnje sa Severno-atlantskom vojnom alijansom. U jednom intervju 2000. godine, on čak ne isključuje mogućnost ulaska Rusije u savez. „Zašto da ne“, rekao je doslovce Putin.

Kako su godine odmicale, Putinov stav se menjao, naročito nakon pristupanja tri baltičke države (sa nekadašnje sovjetske teritorije) NATO. „Raspoloženje javnog mnjenja ukazuje na to da među Rusima preovladava mišljenje da bi se mogli naći pod opsadom“, tvrdi Žil Merit, u razgovoru za DW. On predsedava panelom „Bezbednost i odbrana“, trustom mozgova u Briselu. „Zapad je napravio ozbiljne greške poslavši Moskvi pogrešne političke poruke. Mogućnost ulaska Ukrajine i Gruzije u NATO, bila je pogrešna politika.“

NATO priželjkuje nove članice

Sada kada je situacija na Krimu izmakla kontroli, generalni sekretar NATO, Rasmusen više ne pominje „članstvo“. Umesto toga, prilikom susreta sa novim ukrajinskim rukovodstvom u Kijevu, bilo je reči o „vojnoj saradnji i zajedničkim manevrima“. Izgleda i da novi premijer Ukrajine, Jazenjuk, pokušava da izbegne dodatnu konfrontaciju sa Rusijom. Na pitanje novinara, da li će Ukrajina pristupiti NATO, on je kratko odgovorio: „To pitanje nije na našem radaru.“

Milo Dukanovic Premierminister Montenegro & Fogh Rasmussen Nato ARCHIV 2013

Milo Đukanović i Fog Rasmusen

Svakoj demokratiji u Evropi vrata NATO širom su otvorena – tim zaključkom završavan je gotovo svaki veliki samit ovog vojnog saveza u prošlosti. Prva u redu koja to želi jeste Crna Gora. Premijer Milo Đukanović je prilikom posete Briselu, početkom ove sedmice, to još jednom potvrdio. „Nadam se da će napredak i zajednička saradnja dovesti do našeg ulaska u NATO i da ćemo na narednom samitu dobiti poziv.“ U Velsu se početkom septembra održava susret šefova država članica NATO. Pored Crne Gore, članstvo priželjkuju i Makedonija i BiH. Države na prostoru Zapadnog Balkana veruju da će im ulazak u NATO doneći veću stabilnost u regionu. Svi sem Srbije. Jedino Beograd ne želi u Severno-atlantsku alijansu. Protivljenje građana ove zemlje i dalje je preveliko zbog NATO bombardovanja 1999. godine, koje je izvedeno bez saglasnosti Ujedinjenih nacija.

Jens Stoltenberg / Norwegen 2012

Jens Stoltenberg

S druge strane, i Gruzija je u društvu zemalja koja priziva pristupanje NATO savezu, ali to zbog ruske okupacije Abhazije i Osetije, neće biti moguće. Baltičkim državama je drago što su to pitanje davno rešile. „Letonija je članica EU i NATO saveza. To nam pruža bezbednosne garancije.“ U Poljskoj preovladava slično raspoloženje. Prema istraživanjima javnog mnjenja, oko 50 odsto građana smatra da članstvo u NATO alijansi predstavlja garant nezavisnosti. Pri tome je podrška Poljaka NATO veća nego Evropskoj uniji.

Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen izjavio je juče (28.03.2014) da će ga na toj funkciji od oktobra naslediti Jens Stoltenberg, bivši premijer Norveške.

Autor: Bernd Rigert / Jakov Leon

Odg. urednica: Dijana Roščić

DW.COM