Da li su Nemci neduhoviti?

Vrlo često Nemci koji u društvu gostiju iz inostranstva žele da ispričaju neki vic izgovaraju rečenicu: „Ne znam da li je to i vama smešno“? Dovoljno je reći da u Nemačkoj postoje škole za smejanje i terapije smehom. Tipično nemački, rekli bi cinici.

Kada je reč o televizijskim humorističkim serijama, one se mahom uvoze iz Velike Britanije i SAD. Čovek koga u Nemačkoj smatraju genijem humora, televizijski voditelj Harald Šmit, je format za svoju popularnu emisiju preuzeo od Amerikanaca, Dejvida Letermana i Džeja Lenoa. Izgleda da Nemci nemaju poverenja u svoje snage.

Lakše je biti duhovit na engleskom

Smatra se onaj ko se u Nemačkoj trudi da zasmeje okolinu gubi na autoritetu i teže napreduje u karijeri. Ide se čak dotle da se za nedostatak izvorne nemačke duhovitosti okrivljuje i nemački jezik. U ozbiljnim raspravama se tvrdi da engleski jezik pruža veće mogućnosti za spontanost i duhovitost voditelja. Zaključak: nemački humor je drugačiji - manje ironičan, usporeniji ali takođe topao, srdačan i manje mračan.

Nisu Nemci krivi što ih ne razumeju

Međutim, postoje istraživanja koja pokazuju da Nemci sami sebe smatraju veoma vickastim. To što njihov humor drugi ne razumeju, ne smatraju svojom krivicom. Istraživanja pokazuju da tri od četiri građana Nemačke smatraju da su u stanju da nasmeju salu punu publike. Da li je reč o samo-ironiji ili samo-precenjivaju?

Nemci tvrde da se najčešće smeju sami sebi. Samo svaki deseti građanin kaže da može da ga nasmeje kada neko drugi nastrada ili mu se dogodi neka nezgoda. Baster Kiton i Mister Bin, dakle, nisu po ukusu Nemaca. Isto tako, moderni Nemci se ne smeju ni vicevima o plavušama, ne zasmejavaju ih više ni „Ost frizen", koji su neka vrsta pandana Muje i Hase.

Šta može da nasmeje Nemce? Na primer vic o američkom humoru: „Amerikanci su svoj talent za humor dokazali. Birali su Džordža Buša dva puta za predsednika".

Autor: Željka Bašić

Odgovrni urednik: Dijana Roščić