Da li su šoljica kafe i cveće – mito? | Politika | DW | 27.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Da li su šoljica kafe i cveće – mito?

Korupcija ili bezazleni poziv na piće ili ručak? Odluka o tome neretko je hod po jajima. No, neka preduzeća sasvim sigurno preteruju u krutim pravilima poslovnog ponašanja. Praktično svi mogu biti optuženi za mito.

Čak i buket cveća je sumnjiv. Kada su organizatori jednog kongresa u Berlinu svojim koleginicama buketima želeli da iskažu zahvalnost za dobro obavljen posao, one su im ga poštom odmah poslale natrag. Napisale su da postoji mogućnost da je reč o mitu, a to nije u skladu s pravilima poslovnog ponašanja. Izraz koji za to koriste u Nemačkoj „compliance“ („usklađenost“) u novije vreme izluđuje zaposlene mnogih nemačkih firmi, dok timovima advokata donosi dobre zarade. Naročito zaposleni u malim preduzećima više ne znaju šta je dozvoljeno u ophođenju sa poslovnim kolegama te da li smeju svoje klijente uopšte i da pozovu na kafu? 

„U preduzećima postoji određena nesigurnost“, kaže pravnik Hajko Vilijams. On je upravnik pravnog odeljenja Saveza nemačke industrije (BDI), a zbunjene nemačke kompanije redovno mu šalju pitanja. „O ovome se raspravlja i u malim i srednjim preduzećima“, objašnjava Vilijams. I dok gotovo sve velike firme imaju zaposlene zadužene za „compliance“, zajedno s pratećom pravnom službom, mnoga manja preduzeća preopterećena su – naročito zbog toga što velike firme u skorije vreme i od svojih najobičnijih saradnika traže da poštuju njihove standarde. Međutim, pravnici koštaju: saveti specijalista u Nemačkoj koštaju u proseku 250 evra po satu.

Nema jasnog zakonskog okvira

Deutschland Wirtschaft Siemens Logo und Wolken

Simens naučio lekciju posle velikih afera

Engleski izraz „compliance“ označava usklađenost sa pravilima ponašanja, zakonima i smernicama. Prvobitno se svi slažu oko toga da su takva pravila nužna i ispravna za uredno vođenje preduzeća. Najkasnije je sa aferom u Simensu trebalo da postane jasno da u nemačkoj privredi nema mesta korupciji te i da će se najstrože kažnjavati. Ovo je primljeno k znanju. Sve velike firme odmah su osmislile kodekse ponašanja i osnovale nadzorne organe čiji je zadatak da proverava da li ih se pridržavaju zaposleni.

Kodeksi zaposlenima brane davanje i primanje mita te ih obvezuju da se pridržavaju pravila. No, zakonski okvir nije adekvatno definisan. „Propisi nisu u potpunosti jasni“, kaže Vilijams. Stoga mnoga preduzeća taj problem rešavaju tako da sama postavljaju određene granice, propise, zabranjuju primanje poklona čija vrednost premašuje 30 evra. Međutim, dođe li do sudske tužbe, te granice ne moraju nužno biti od koristi, budući da nisu propisane zakonom.

Voda umesto vina

Upravo je ta nesigurnost ono što prema procenama stručnjaka dovodi do toga da mnoge firme preteruju: iz straha od kršenja pravila poslovnog ponašanja konferencije održavaju u neuglednim hotelima uz autoputeve, vraćaju male simbolične poklone, a uz obroke nude vodu umesto vina. Jedan proizvođač medicinske opreme prilikom sednice koja se održavala u Hong Kongu svoje klijente je opreza radi želeo da smesti u hostel kako bi otklonio svaku sumnju na pokušaj podmićivanja „seks-ekskurzijom“. Gotovo da nema menadžera koji ne može da ispriča sličnu dogodovštinu o preterivanju. Ali, u javnosti retko ko želi da govori o tome. Očigledno je to i dalje škakljiva tema.

Pravni stručnjak Vilijams smatra da je potrebno imati i malo taktičnosti. „Pozove li vas klijent na ručak ili večeru, razmislite treba li privatno otići na neko otmeno mesto ili je dovoljno sesti u italijanski restoran na ulici.“ Predsednik Bavarskog privrednog udruženja  (VBW) Bertram Brosart, pak, kaže da unutar preduzeća praktikovanje „usklađenosti“ iziskuje priličan osećaj za pravu meru.

U Simensu manje pravila

Simens je iz svojih iskustava s previše propisa mnogo naučio te smanjio broj pravila za svoje zaposlene: „Simens je krajem 2010. godine pojednostavio proceduru kako bi se manje resursa trošilo na birokratiju“, izjavio je jedan od predstavnika kompanije. Takozvana „score card“ – obrazac koji je nekada svaki zaposleni morao da ispuni i preda ako je želeo poslovnog partnera da pozove na piće ili ručak – više nije nužan. U Simensu, kao i u svim velikim kompanijama, najstrože je regulisano ophođenje sa državnim zvaničnicima. Zaposlene u ministarstvima, savetuju pravnici, opreza radi uopšte ne bi trebalo pozivati u restoran, nego, ako je to već nužno, na ručak u kantini.

Autori: Daniela Vigman (dpa) / Marko Bašić
Odg. urednik: Nemanja Rujević