Da li se primenjuju propisi EU protiv diskriminacije zaposlenih?

Martina Kepen je od februara prošle godine na čelu savezne Kancelarije protiv diskriminacije. O zadacima Kancelarije kaže:

„Svi koji se osećaju diskriminisanim mogu da nam se obrate. Dajemo im detaljne pravne savete – šta je moguće prema zakonu, šta mogu da zahtevaju, koje pretpostavke moraju biti ispunjene. Možemo da posredujemo kako bi se rešenje problema našlo na osnovu dogovora“, kaže Kepenova.

Stiže veliki broj pritužbi

Do sada je Kancelarija primila oko četiri hiljade 200 pitanja ili pritužbi. U oko 600 slučajeva reč je o pitanjima opšteg tipa – građane interesuje od kada je na snazi zakon protiv diskriminacije, a preduzeća kako da otvore službu za prijem žalbi. Martina Kepen kaže:

„Pitanja i tužbe najčešće se odnose na tri područja - to su hendikepiranost, pol i dob. Na to se odnosi oko četvrtine predstavki. Slede diskriminacija na osnovu nacionalne ili rasne pripadnosti, u 14 odsto slučajeva, četiri odsto odnosi se na veru i pogled na svet, a dva odsto na seksualni identitet“.

Raznovrsna pitanja i problemi

Najviše predmeta je sa područja radnog zakonodavstva, kaže Kepenova. Pre svega reč je o dobijanju radnog mesta, mada ima i drugih problema o kojima Martina Kepen kaže:

„Žene se često žale na neravnopravnost u zaradi, ali i da su diskriminisane prilikom zapošljavanja. Ima problema i sa korišćenjem prava na odmor za negu malog deteta. Česta su pitanja o pravu starijih na posao, a ima i žalbi da su odbijeni zahtevi starijih za kredite“.

Na kongresu koji upravo počinje u Berlinu raspravljaće se pre svega o dijalogu sa privrednim organizacijama o rešavanju problema diskriminacije.