1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Da li Rusi prodaju imovinu u Crnoj Gori?

Ukaz ruskog predsednika Vladimira Putina, prema kom su tamošnji političari obavezni da do 1. juna zatvore račune u stranim bankama i prodaju imovinu van Rusije, mogao bi da utiče na tržište nekretnina u Crnoj Gori.

Saša Beljakov, Rus koji godinama ulaže u svoju imovinu u Herceg Novom, voli da ispriča kako se poznaje sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, ali i drugim ruskim zvaničnicima. „I gospodin (Vladimir) Jakunjin, koji je ministar železnice ruske i (Jevgenij) Primakov je moj veliki prijatelj. On je dva puta bio u Herceg Novom, na odmoru. I gospodin Jakunjin je bio na odmoru.“ Njegovi prijatelji, pak, nemaju imovinu u Crnoj Gori. Beljakov kaže da, iako visoki ruski zvaničnici imaju mnogo novca, na crnogorsko primorje dolaze samo na odmor.

Najveći broj turista u Crnoj Gori bira da se odmara u Budvi, pa taj grad zovu crnogorskom metropolom turizma. Prema podacima Uprave za nekretnine Crne Gore čak četvrtina stanova i poslovnih prostora metropole, u vlasništvu je stranih državljana. „Od 2008, od one prve ekonomske krize u svetu isključivo i samo su Rusi, rekao bih, strani kupci, možda poneki dođe iz Beograda, Novog Sada, ali to je vrlo retka pojava“, kaže Ljubomir Novaković, vlasnik agencije GRA-MAR, koja, po njegovim rečima, kao i skoro sve druge agencije, uglavnom posluje sa Rusima.

I u Upravi za nekretnine kažu da je od stranih državljana – vlasnika nekretnina, posle onih iz zemalja regiona, najviše Rusa. „Mnogo velikih političara nema, ali funkcionera koji rade u Vladi Rusije, koji rade u nekim državnim organima, takvih je puno“, kaže Beljakov, koji poznaje mnogo Rusa koji su kupovali nekretnine u Crnoj Gori. „Ima ljudi iz Saveta bezbednosti pri predsedniku Ruske federacije, ima iz vojske, Ministarstva unutrašnjih poslova, iz ruske mornarice… To je takav nivo, znate. Bio je ovde i (Aleksandar) Medvedev, zamenik načelnika Gasproma, a za druge ne znam.“

Budva: Hoće li Rusi prodati svoje nekretnine?

Budva: Hoće li Rusi prodati svoje nekretnine?

Upravo su oni, prema ukazu Vladimira Putina, obavezni da do 1. juna zatvore račune u stranim bankama i prodaju imovinu van Rusije. Obaveza se odnosi na sve političare federalnog nivoa, ali i one niže, sve do gradskih, koji će morati da odluče da li žele da zadrže funkcije ili će da čuvaju svoje bankarske račune i nekretnine u inostranstvu.

Odluka donela pometnju, ne i posebnu ponudu

Beljakov kaže da su ruski zvaničnici iz Crne Gore odlučili da poslušaju Putina. „Na primer u Herceg Novom, kupili su otprilike 100 nekih objekata – male stanove, srednje stanove, neke zgradice, restorane i tako dalje. Otprilike pola je sada stavljeno na prodaju.“

Iako je kancelarija njegove agencije za nekretnine u centru Herceg Novog, Novaković tvrdi da od objavljivanja te vesti nisu dobili neku posebnu ponudu. Kaže da je zbog krize prodaja pala, ali ne očekuje da vest o Putinovoj odluci drastično pogodi crnogorsko tržište. „To je malo unelo neku pometnju u taj naš posao, u smislu da se gubi tražnja i da ovi Rusi prodaju nekretnine, ali mislim da je to njihovo učešće, tih ljudi, koji imaju te nekretnine, koji su zaposleni u državnoj upravi u Rusiji, da je njih jedan vrlo mali broj“, objašnjava. „Ovde su kupovali ljudi koji se pre svega bave privatnim poslom, a ne oni koji su zaposleni kao činovnici.“

Odlaze iz drugih razloga

U Crnoj Gori strani vlasnici zakonski su izjednačeni sa domaćim.

U Crnoj Gori strani vlasnici zakonski su izjednačeni sa domaćim.

Ako veći broj vlasnika nekretnina sada pokušava da ih proda, to nije dobra vest za malo crnogorsko tržište, kaže ekonomski analitičar Vasilije Kostić. „U ovom slučaju je vrlo važno da se zna da, ukoliko se to zaista i dešava, da jedna takva inicijativa ne dolazi zbog nesigurnosti prostora ili nekih drugih uzroka koji su prisutni na našem tržištu, već da je to pitanje jedne političke odluke“, naglašava Kostić. „Ovo iz proste činjenice, što je vrlo bitno, da jedna takva aktivnost može uticati na druge imaoce kapitala.“

U ambasadi Rusije u Podgorici kažu da ne vode spisak svojih državljana, pa ni zvaničnika, političara i službenika koji kupuju imovinu u Crnoj Gori. Upućuju na katastar. Međutim, u Upravi za nekretnine tvrde da nemaju ažurirane spiskove pa ne znaju koliko je tačno ruskih državljana koji imaju imovinu u Crnoj Gori. Beljakov očekuje da će ih biti sve manje. Ne samo zbog Putinove odluke, već i zato što im nije dozvoljeno da borave u Crnoj Gori duže od 90 dana, ukoliko ne dobiju dozvolu za duži boravak, za koju im se traži, kako tvrdi, previše, pa i otvaranje firme, zapošljavanje radnika i sl. „Na primer u Španiji, ako kupiš nešto od imovine, ti odmah možeš da dobiješ stalni boravak da živiš u Španiji. U Dominikanskoj Republici – tamo je još lakše, tamo odmah možeš da dobiješ državljanstvo i sve, a ovde ne.“ Beljakov smatra da Rusi koji su planirali da započnu posao na Balkanu, sada odlaze jer vide da zbog krize neće uspeti u toj nameri. „Sve su to kupovali kada su cene bile najveće i niko nije brojao pare. Sada su cene pale i realno oni prodaju u pola cene.“ A pokušavaju da prodaju, siguran je Beljakov, najpre drugim Rusima.

„Ne radi se uopšte o masovnoj prodaji Rusa kao vlasnika nekretnina“, insistira Novaković. Njegova agencija zabeležila je interesovanje za crnogorske nekretnine na sajmu u Moskvi, od 9. do 16. aprila, ali prodaje, priznaje, nema. On se nada da Putinova odluka, kako se rok za njeno poštovanje bude bližio, neće imati značajniji uticaj. „Mislim da će to više psihološki da smanji potražnju, nego što je to neka realna priča. Jer, kažem, većina tih kupaca nisu bili činovnici. Ne govorimo o ljudima koji su zaposleni u nekim firmama. Ne moraju svi da budu biznismeni, ima ljudi koji rade u kompanijama, privatnim kompanijama u Rusiji. To ne obuhvata te ljude.“

Nije moguće uticati na kretanje kapitala

Ruski turisti u Kotoru

Ruski turisti u Kotoru

Mala i otvorena ekonomija Crne Gore nespremno je dočekala talas investitora iz Rusije, pre šest godina. Za razliku od Hrvatske, na primer, gde je do 2009. bila zabranjena prodaja stanova i kuća strancima, u Crnoj Gori nije postojala nikakva zakonska regulativa koja bi ograničila prodaju imovine, pa čak ni Zakon o imovinsko-pravnim odnosima. Ekonomski analitičar Kostić ne vidi kako bi se sada mogao regulisati eventualni odliv kapitala, ali i ne misli da će se to dogoditi u značajnoj meri. „Vi ni na koji način ne možete, niti bi dobro bilo, ograničavati neke takve aktivnosti, vlasnika kapitala ili investitora“, tvrdi on. „U svakom slučaju, to je regulativa koja je na nivou evropske regulative, makar na nivou donesenih zakona.“ Vlasnik agencije za nekretnine Novaković kaže da je važnije rešiti druge probleme da bi se zadržali postojeći i privukli novi investitori. „Mnogo je važnije da Crna Gora kao država sa svim svojim regulativama i ponudom bude kvalitetnija, manje mnogo administracije, mnogo manje prevara, razumete, to je mnogo važnije nego ta odluka Putina u vezi tih činovnika.“

Autorka: Ana Bogavac, Podgorica
Odgovorni urednik: Ivan Đerković