Da li Obama može da se osloni na Evropu? | Politika | DW | 20.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Da li Obama može da se osloni na Evropu?

Barak Obama bolje od svojih prethodnika i kritičara shvata granice, koje će odrediti i ulogu Amerike u svetu, a koje zavise od velikog javnog duga i frustracija zemlje, piše u svom komentaru za DW Ivan Krastev.

Ivan Krastev, Centre for Liberal Strategies

Ivan Krastev

Ivan Krastev je predsednik Centra za liberalna istraživanja u Sofiji, stalni član Instituta za humanistička istraživanja u Beču i osnivač i član odbora evropskoh Saveta za Inostrane odnose. Njegovu poslednju knjigu „U nepoverenje verujemo“ izdao je TED početkom meseca.

Da li je EU voljna i sposobna da sačuva liberalni evropski red u trenutku kada je Rusija okrenula leđa Zapadu, Turska izgubila nadu u učlanjenje, a evropska periferija stoji u rasulu?, pita se u komentaru Ivan Krastev. I hoće li EU biti pouzdan partner Americi van Evrope u trenutku kada Vašingtonu nedostaju sredstva i apetit da bude globalni policajac, a u svetu su konstantno nemiri?

To su, verovatno, dva kritična pitanja koja će definisati evropsku agendu predsednika Baraka Obame tokom sledećeg mandata.

Finansijska kriza učinila je da Amerika oseti granice svoje globalne moći. Dug je drugo ime za pad za bilo kog predsednika Sjedinjenih Država. Ipak, Barak Obama bolje od svojih prethodnika i kritičara shvata granice, koje će odrediti i ulogu Amerike u svetu, a koje zavise od velikog javnog duga i frustracija zemlje uzrokovanih post-ratnim angažovanjem u Iraku i Avganistanu.

Kriza je naterala Amerikance da bolje pogledaju svoju zemlju i ono što su videli, nije bilo inspirativno. Glavni protagonista popularne TV serije „Njuzrum“, odlično objašnjava novo raspoloženje gorčine i frustracije kada otkriva da dok je Amerika pričala o sebi kao o najboljoj naciji na svetu, u stvarnosti je bilo drugačije:

„Sedmi smo po pismenosti, 27. u matematici, 22. u nauci, 49. u očekivanom trajanju životnog veka, 178. u mortalitetu novorođenih, 3. u prihodima domaćinstva srednjeg staleža, 4. po radnoj snazi i 4. po izvozu. Vodeći smo u svetu u samo tri kategorije: po broju zatvorenika po glavi stanovnika, po broju odraslih koji veruju da anđeli stvarno postoje i po budžetskom trošku za odbranu, gde trošimo više nego sledećih 26 zemalja na listi zajedno.“

Tako da ne čudi što će predsednikovi napori biti usmereni na reformu Amerike, a ne sveta.

Potreban čvrst partner

Ali, da bi kupio vreme za svoj projekat ponovne izgradnje Amerike, Obama mora da zna koliko EU može biti efikasna kao regionalna sila i koliko će EU biti ambiciozna kao globalna sila.

Sada je prilično očigledno da SAD nema sredstava da nastavi svoju posvećenost mestima kao što su Balkan ili Ukrajina; Obamino resetovanje odnosa sa Rusijom je istorija i Vašington je željan da prepusti sve probleme u Evropi Briselu.

Ali, može li se Obama osloniti na to da će EU postaviti odnose sa Moskvom na pravi način? Može li Obama prepustiti probleme šire Evrope Uniji koja prolazi kroz najopasniju krizu od kad postoji?

U Vašingtonu je mnogo skeptičnih, ali predsednik nema puno izbora.

Nazire se izlazak Britanije iz EU

Obamini strahovi su još i veći u vezi sa svetom van Evrope. Ako je glavna briga Bele kuće 2012. bila evro-kriza i mogući raspad Evropske unije, na početku drugog mandata predsednika brinu Britanija i Grčka.

Nije teško pogoditi da će se EU bez Britanije provincijalizovati i više gledati unutra. Tako da pad britanskog uticaja u EU može jedino značiti više problema za Vašington. To, onda, traži logično pitanje: da li su SAD dovoljno uticajne da zadrže Veliku Britaniju u EU?

Ali, lako se da primetiti da su velike ideje uglavnom odsutne u bilateralnim odnosima SAD i EU.

Bez velike strategije

Perspektiva trans-atlantske zone slobodne trgovine je jedina velika ideja koja je ostala u portfelju. Dopada se ne samo zajednici privrednika nego i onima koji veruju u ponovno izmišljanje Zapada. Ali, iako atraktivna u principima, bila bi noćna mora ako bi čak i došlo do ponovnih pregovora o režimima regulisanja.

Šta bi, onda, Evropljani i EU trebalo da očekuju od drugog mandata Baraka Obame? Ne mnogo, bojim se. Predsednik Obama nema veliku strategiju za EU. Umesto toga ima nade i strahove. I upravo će balans između nadanja i strahova odlučivati o politikama tokom njegovog drugog mandata.

Komentar: Ivan Krastev
Odg. urednik: Nemanja Rujević