1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Da li je u Evropi moguć Obama?

Izbor Baraka Obame kao prvog Afroamerikanca na položaju predsednika SAD podstakao je pripadnike evropskih manjinskih zajednica da se zapitaju da li bi nešto tako moglo da se dogodi u Evropi?

Barak Obama je prvi predsednik SAD afroameričkog porekla

Barak Obama je prvi predsednik SAD afroameričkog porekla

Britanski državni tužilac Patriša Skotland kaže da su američki predsednički izbori bili veliki dan za demokratiju i da su pokazali ljudima različitog etničkog porekla da je moguće ostvariti i najviši cilj.

Patriša Skotland je prva žena i prva crnkinja koja je postala britanski državni tužilac i najviši pravni savetnik britanske vlade. Rođena je u karipskoj državi Dominikana i kao dete se doselila u Britaniju. Neki kažu da je ona najbolji primer da pripadnici manjina mogu da steknu visoke vladine položaje. Na pitanje da li bi i Britanija jednog dana mogla da dobije crnog premijera, Patriša Skotland odgovara sa „apsolutno da“.

„Svesna sam da sam prva žena vrhovni tužilac u poslednjih 700 godina u Britaniji. Da ste ljude pitali da li bi jedna žena mogla da stekne taj položaj, neki bi verovatno rekli da je to malo verovatno. A, da li bi na tom položaju mogla da se nađe neka crnkinja, odgovor bi bio 'još manje verovatno'. Ali ja sam ipak tu. Zato verujem da su promene moguće“, kaže Patriša Skotland.

London, integracija ide sporo

London, integracija ide sporo

Integracija teče sporo

U Londonu, u etnički mešovitoj četvrti Brikston, ljudi se pitaju kada će do njih stići promene koje simbolizuje Obama.

„Verovatno ćemo videti da će posle Obame nekoliko obojenih ljudi doći do viših položaja, ali koliko visokih? Mislim da će ovoj žemlji biti potrebno još 15 godina“, smatra jedan stanovnik Brikstona.

Za razliku od Sjedinjenih Država, gde većina crnaca vuče poreklo od bivših robova, evropske manjine, najčešće iz bivših kolonija, pristigle su mnogo kasnije. Njihova istorija je drugačija, njihova integracija u društvo teče sporo.

Francuska ima brojnu populaciju doseljenika, uglavnom Arapa i Afrikanaca, koji čine između 10 i 15 odsto ukupnog stanovništva od 60 miliona ljudi. Pripadnici manjina različito razmišljaju o mogućnosti da se u njihovim redovima pojavi neko poput Obame:

„Ne verujem da ćemo sa tolikim rasizmom u Francuskoj izabrati crnog predsednika. Ne verujem da se to može dogoditi ovde“.

„S obzirom na uslove i socijalnu situaciju u Francuskoj, mislim da bi bilo pravo čudo da se tako nešto desi“.

„Francuzi su shvatili. Uveren sam da će od sada biti mesta za crne ljude.“

Pariz, integracija ide sporo

Pariz, integracija ide sporo

Da, možemo!?

„Francuska se ponosi svojim načelima jednakosti, ali u praksi stvari stoje sasvim drugačije. Poznato je da je pet puta teže doći do posla ako ste crnac ili ste arapskog porekla“, kaže Luj-Žorž Tin, portparol Udruženja crnačke manjine u Francuskoj.

U promenama mora da se ode mnogo dalje, ističu aktivisti etničkih zajednica u Francuskoj. Žorž Pau Lanžven, jedina crnkinja u francuskom parlamentu, ocenjuje da Francuska u tom pogledu zaostaje i da tek treba da se izbori za to da se u parlament izaberu ljudi koji predstavljaju presek francuskog društva.

„Da, možemo“, uzvikivale su Obamine pristalice u Americi. Još je, međutim, teško odgovoriti na pitanje da li će se i kada Obama dogoditi Evropi.

  • Datum 15.12.2008
  • Autor agencija Beta
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GGGY
  • Datum 15.12.2008
  • Autor agencija Beta
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GGGY