1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Da li je predstava vrednija od ljudskog života?

U Novom Sadu je upravo završeno 54. Sterijino pozorje. Ove godine je publici predstavljen najobimniji program do sada. Izvedeno je devet predstava nacionalne drame, osam nacionalnog pozorišta i sedam pozorja mladih.

Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu

Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu

Jedna od glavnih atrakcija van takmičarskog programa na ovogodišnjem pozorju bilo je gostovanje pozorišta Ulisis sa Briona.

Organizatori Pozorja su ovo gostovanje okarakterisali kao kulturni most između Novog Sada i Briona. Osnivač i umetnički direktor teatra Ulisis Rade Šerbedžija, trostruki je dobitnik Sterijine nagrade:

"Sterijino pozorje je za mene posebno značajno jer je to rodilište jugoslovenske savremene drame. Teatar jednog naroda se zapravo najviše prepoznaje po savremenoj drami i piscima koji pišu o tom narodu, jezik dobija prostor prave teatarske svečanosti koja je najbliža iskonskoj arhetipskoj antičkoj drami."

Ulisis - međunarodni teatarski projekat

Pozorište Ulisis je kao međunarodni teatarski projekat pokrenuto 2001 godine premijerom Kralja Lira i na taj način započelo je ostvarenje misije o stvaranju otvorenog pozorišnog prostora u kojem razmenjuju iskustva sa smrtnicima iz regiona Evrope i sveta. Teatar Ulisis izveo je pet predstava, Šekspirovog „Kralja Lira“ u režiji Lenke Udovički u kojoj naslovnu ulogu igra Šerbedžija.

Ulisis se predstavio i sa monodramom „Moj obračun s njima“ Miroslava Krlže u režiji Dina Radivojevića, „Balade Petrice Kerepmuha“ u režiji Šerbedžije i Darka Rundeka, „Romeo i Julija“ u režiji Lenke Udovički, koja je režirala i predstavu „Pijana Noć 1918“ Miroslav Krleže.

Direktor festivala pisac Ivan Lalić je naglasio da je ovogodišnji festival nastao kao rezultat mukotrpne borbe za projekte i budžet. Pozorje je održano pod motom broj 1: „Ogluveli smo od rike stvarnosti“ i motom broj 2: „Pozorište ne sme da čeka gledaoce, ono im mora poći u susret“. Izvedene su 33 predstave, 16 u nacionalnoj selekciji , tri u inostranoj pod nazivom Drugovi.

Program ove sezone proširen

Prvobitni program je proširen sa tri predstave uz obrazloženje da je to učinjeno zbog činjenice da je prošlogodišnja sezona bila izuzetno bogata i zanimljiva. Izvršni direktor festivala Miroslav Radonjić o koncepciji festivala kaže:

"Neke promene se će se desiti i glavnom delu programa i u pratećim manifestacijama koje su vezane za predstave iz inostranstva. Mi imamo jedan veliki festival Bitef. Od pre dve godine predstave sa Bitefa gostuju u Novom Sadu. Postavlja se pitanje da li je dobro da se množe predstave koje se pomalo ponavljaju "

Selektori predstava u kategoriji nacionalne drame bili su književnik Vladimir Kopicl. "Ova sezona je bila veoma bogata, imali smo mogućnost da vidimo više od 80 predstava".

Novinski pozorišni kritičar Igor Burić je takođe selektirao program nacionalne drame: " Ono što se tokom izbora iskristalisalo kao komponenta koje može da objedini sve predstave osim zadovoljavajućih umetničkih kvaliteta imaju jedan iskorak u neku vrstu provokacije i kontroverze i veoma jak iskorak u angažovanost".

"Ovde se stvari menjaju svakog veka"

Novosadsko pozorište je na Sterijinom pozorju učestvovalo sa dve predstave, „Brod za Lutke“ Milene Marković i „Je li bilo kneževe večere“ u režiji Vide Ognjenovic:

"Mnogi ljudi su me pitali kad sam napisala ovu dramu, kada sam rekla da sam to pisala pre 30 godina rekli su da ne mogu da veruju jer se drama odnosi na ovo vreme. Što samo znači da se ovde stvari menjaju svakog veka ili svakih 1000 godina".

Prema rečima selektora festivala ovogodišnju produkciju okarakterisala je izrazita društvena neangažovanost i pokušaj obračunavanja sa mitomanskim rodoljubljem, potkupljivim političarima i drugim društvenim izopačenostima.

Pozorje je ove godine je ponovo osim srpskog govornog područja uključilo i ex-Yu koncept, tako da su stigli i gosti iz Rijeke, koji su po oceni mnogih podigli „najveću prašinu“ sa predstavom Turbo folk

Predstava je pravljena za produkciju Hrvatskog narodnog kazališta Ivan Zajc u Rijeci, a režirao je mladi reditelj Oliver Frlić

"To je neki oblik neslaganja sa proklamiranim nacionalnim i društvenim vrednostima, za razliku od funkcije koju turbofolk ima u Srbiji gde su stvari malo drugačije ali činjenica jeste da je kulturna razmena nakon ratova počela upravo ovim proizvodima".

Za ovu predstavu su u Hrvatskoj kritičari napisali

„Iako ga službena kulturna politika ignoriše turbo folk se uvukao u sve pore društva. Životni stil novostvorene elite na Balkanu sve više učestvuje u kreiranju identiteta nove generacije. Termin je krajem devedesetih otkrio muzičar Rambo Amadeus.“

Reditelj iz Rijeke Oliver Frlić o turbo folku kaže: „I ove godine je na Sterijinom pozorju održano Pozorje mladih na kome je izvedeno sedam predstava. U selekciji nacionalne drame gostovalo je Narodno pozorište iz Banja Luke sa predstavom „Narodni poslanik“ koju je režirao glumac i reditelj Josip Pejaković. Nušićeve junake Pejaković predstavlja groteskno i u ovoj predstavi pozorište je ispred života te gledaoci prepoznaju kandidate sa izbornih lista:

"Kad stvorite te deformitete i obogaljene ljude na sceni, dolazite u situaciju da padnete u zamku i da ta obogaljenost bude jedino što te likove vodi. Nadam se da smi uspeli da obogaljenost ne bude sama sebi svrha".

Predstavljen dvobroj časopisa Scena

U Novom Sadu je u okviru pratećeg programa predstavljen i najnoviji dvobroj časopisa Scena u kome je predstavljena savremena nemačka drama. Pozorišna kritičarka Darinka Nikolić je rekla:

"Reč je o jednoj ekspanziji nemačke savremene drame i mladih autora koji se imaju kritički stav prema liberalnom kapitalizmu i globalizaciji".

U selekciji nacionalne drame 54. Sterijinog pozorja gostovalo je i Narodno pozorište iz Beograda sa predstavom „Derviš i smrt“ u režiji Egona Savina. Reč je o jednoj od najgledanijih predstava ove sezone u Beogradu u kojoj naslovnu ulogu igra makedonski glumac Nikola Ristanovski:

I glumci su ljudi!

Tokom ovogodišnjeg Pozorja za vreme igranja predstave Kandid pozlilo je glumcu Bogdanu Dikliću, koji je u vrlo teškom zdravstvenom stanju prenesen u Institut u Sremskoj Kamenici. Predstava je odigrana bez obzira na dramu koja je bila teža, i nažalost mnogo životnija od one koja se prikazivala na pred publikom.

U dnevnom listu Politika u tekstu pod naslovom „Feniks, izvođač glumačkih radova glumica Eva Ras je napisala:

„Glumac Bogdan Diklić se onesvestio iza scene, a glumci su igrali predstavu bez njega. Novinari su zabeležili da su glumci bili heroji, jer su igrali predstavu bez Dika. A zašto su igrali? Zar glumci nisu ljudi? Zar nisu mogli spustiti zavesu i poslati nekog pred publiku da kaže: „ Dik se onesvestio, čekamo hitnu pomoć…“ Ko će da vrati trenutak dostojanstva koji je ispušten i kako će da se popravi loš utisak?!

Dokle će da se neguju laži dvadesetog veka poput one da predstava ne sme da se prekine “Show must go on“. Kako ne sme? Šta je predstava, je li ona dragocenija od ljudskog života, da li je značajnija? Zašto svaljuju krivicu na publiku, ona nije čudovište, nju sačinjavaju ljudi koji bi se rasplakali, strepeli, sve svoje dobre želje usmerili prema Diku, da izdrži da se bori.

Kome je išlo u prilog da ponizi jedno zanimanje koje teži uzvišenosti. Zar nije strašno da čovek leži iza kulisa, onesvešćen, stiže hitna pomoć, a glumci nadčovečanskom snagom moraju da skrivaju strah, izbezumljenost, prave se na sceni, glume, nadjačavaju komešanje u mraku da publika ne bi ništa primetila. Ponižavaju sebe, devalviraju publiku.

autor: Željka Bašić

odg. urednik: N. Jakovljević

DW.COM

  • Datum 08.06.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/I5LQ
  • Datum 08.06.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/I5LQ