Da li je Palmira zauvek izgubljena?

Impozantni stubovi, široke ulice, džinovske ruševine – antički grad Palmira, smešten u pustinjskoj oazi, jedan je od najimpresivnijih svedočanstava arhitektonske umetnosti starih Rimljana, Decenijama je grad privlačio i turiste i arheologe. No, više nije izvesno šta je uopšte ostalo od nekadašnje antičke trgovačke metropole. Paravojska „Islamske države“ kontroliše Palmiru od maja ove godine. Po ulasku u grad, ekstremisti su odmah počeli sa uništavanjem hramova, trijumfalnih kapija i nadgrobnih spomenika.

Taj gubitak uznemirio je naučnike širom sveta. „Palmira je jedinstveno mesto, ona je simbol otvorenosti i kulturne raznolikosti. Bila je deo trgovačkog puta koji je poveziivao Kinu i istočni Mediteran preko Persije“, kaže direktor berlinskog Muzeja Prednje Azije Markus Hilgert i dodaje: „Palmira je izuzetno važna jer je iznenađujuće dobro očuvana. Zato je gubitak tih lepih i dobro vidljivih građevina posebno bolan“.

Ekstremističko razaranje

Nedavno su ekstremisti digli u vazduh trijumfalnu kapiju staru više od 18 vekova. Podigli su je Rimljani krajem drugog veka nove ere. „Islamska država“ je prošlog meseca uništila dva značajna hrama Bal i Bal šamin. Američka škola za orijentalna istraživanja (ASOR) objavila je satelitske snimke koje pokazuju razmere uništavanja u Palmiri. „Veoma sam pesimističan kada je reč o budućnosti Palmire“, rekao je glavni sirijski arheolog Mamun Abdulkarim u jednom intervjuu.

I Markus Hilgert se pribojava da ekstremisti nameravaju da unište ukupno kulturno nasleđe u Palmiri. Ipak, on ne želi da se pomiri sa gubitkom. Ostaci rimskih građevina u Palmiri dobro su istraženi, postoje fotografije i tačni podaci. Hilgert smatra da je moguće obnavljanje ili barem delimična rekonstrukcija razorenih građevina: „Jednog dana jasno ćemo videti koliko su teška razaranja u Palmiri i šta da uradimo sa fragmentima koji su još uvek tamo“.

Varijante rekonstrukcije

Obnova srušenog mogla bi da se odvija u nekoliko varijanti. Mogli bi se upotrebljavati originalni delovi građevina koji su sačuvani, ali bi mogle i da se rekonstruišu ukupne građevine, uz korišćenje novog materijala, kao što je to slučaj sa rekonstrukcijom Berlinskog dvorca. Hilgert smatra da je preduslov rekonstrukcije u Palmiri da se ustanove stvarne razmere štete.

Naučnici trenutno raspravljaju o tome da li se takozvanim fotogrametrijskim postupkom dvodimenzionalne slike mogu pretvoriti u 3-D modele. Razmišlja se i o 3-D štampačima. Hilgert objašnjava da već postoji tehnologija koja to omogućava, ali da bi ona morala da se adaptira za potrebe naučne, odnosno arheološke rekonstrukcije. On je siguran da ta tehnologija neće biti samo dostupna u Sjedinjenim državama i Evropi, već i u bliskoistočnim zemljama.

Mada još nije poznato do koje mere je Palmira razorena, Markus Hilgert predlaže da se ne čeka skrštenih ruku: „Nismo bespomoćni, imamo sredstva da istražujemo i stvorimo infrastrukturu. Imamo moralnu dužnost da to uradimo, jer smo naše znanje stekli u razmeni sa sirijskim kolegama. Zato je važno da im sada vratimo znanje i tehnologiju i da se založimo za to da ovo kulturno blago ne bude zauvek izgubljeno“.