Da li je Kosovo zrelo za punu nezavisnost? | Politika | DW | 10.09.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Da li je Kosovo zrelo za punu nezavisnost?

Četiri i po godine nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je od ponedeljka (10.9.) potpuno suverena država. Međunarodna zajednica okončaće nadzor mlade zemlje. Da li je Kosovo za to spremno?

Međunarodna upravljačka grupa, u kojoj su SAD, zemlje Evropske unije koje su priznale Kosovo i Turska, u junu su odlučile da okončaju nadzor nezavisnosti te zemlje. Koncept „nadzirane neovisnosti“ bila je ideja bivšeg izaslanika Ujedinjenih nacija za Kosovo, finskog diplomate Martija Ahtisarija. Upravljačka grupa mogla je da blokira donošenje novih zakona, pa čak i da smeni premijera. Parlament u Prištini je u petak (7.9.) usvojio sve potrebne ustavne promene kako bi omogućio „punu“ nezavisnost Kosova. Promene je podržala i velika većina manjinskih poslanika. Vlada ističe da je reč o „istorijskom danu“ i „početku nove ere“.

I Norbert Mapes-Nidik smatra da je Kosovo kao država dovoljno zrelo da može da funkcioniše i bez međunarodnog nadzora

I Norbert Mapes-Nidik smatra da je Kosovo kao država dovoljno zrelo da može da funkcioniše i bez međunarodnog nadzora

Kosovo je danas „moderna, multietnička demokratija“, a kosovske institucije su spremne da „preuzmu potpunu odgovornost“, zaključila je Međunarodna upravljačka grupa u obrazloženju svoje odluke. I dobar poznavalac prilika na Balkanu, nemački novinar Norbert Mapes-Nidek, za DW je naglasio da je uveren da je Kosovo kao država dovoljno zrelo da može da funkcioniše i bez međunarodnog nadzora.

Vlada ne kontroliše sever Kosova

„Nezavisni ste tek onda kada se tako i ponašate. Kosovo je to učinilo. Kosovari su se oslobodili. Dugo vremena su praktikovali pasivni otpor u okviru Srbije. Vodili su rat i tako su postali nacija. Niko ne bi trebalo da se bavi pitanjem jesu li oni zreli ili ne“, naglašava Mapes-Nidek.

Uz podršku većine zapadnih zemalja (među njima Nemačka, SAD, Velika Britanija i Francuska), Kosovo je 17. februara 2008. proglasilo nezavisnost. Pre toga su propali pokušaji posredovanja izaslanika UN Ahtisarija koji je predlagao kompromisno rešenje u sporu Beograda i Prištine. Ahtisari je 2007. predložio plan prema kojem bi nezavisnost Kosova nadzirao Međunarodna civilna kancelarija (ICO). Njegov plan je na kraju primenjen bez saglasnosti Beograda. Plan nije priznat na severu Kosova gde većinu žitelja čine Srbi.

Marti Ahtisari prilikom susreta sa liderima kosovskih Srba 2006.

Marti Ahtisari prilikom susreta sa liderima kosovskih Srba 2006.

Iako vlada u Prištini u ovom trenutku ne može da kaže da zaista nadzire sever zemlje, Međunarodna upravljačka grupa proglasila je kraj nadzora. Ali, kontrola teritorijalnog integriteta jedan je od nekoliko velikih problema s kojima se suočavaju kosovske institucije.

Ekonomska zavisnost, kriminal, siromaštvo

„Ekonomski gledano, Kosovo ne stoji na sopstvenim nogama“, kaže Mapes-Nidik, „to je najsiromašnija zemlja u regionu“. Dodatni problem predstavlja enormna emigracija mladih, dobro obrazovanih ljudi. „Kosovo može da preživi samo zahvaljujući velikoj ekonomskoj pomoći“, dodaje nemački novinar i napominje: „To, naravno, ograničava suverenost i zato formalna dodela pune suverenosti ne igra veliku ulogu. Ona se veoma ograničava ekonomskom i političkom zavisnošću Kosova.“

Prosečni godišnji prihodi na Kosovu iznose oko 2.000 evra po glavi stanovnika. Ono je sirotište Evrope. Zvanična stopa nezaposlenosti iznosi 43 procenta, a oko 40 odsto žitelja je siromašno. Veliki su izazovi i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Kosovski profesor Arsim Bajrami svejedno je mišljenja da je Kosovo u stanju da se uspešno bori protiv tih negativnih fenomena. „Organizovani kriminal i korupcija su stvari koje se događaju unutar Kosova i ljudi u zemlji najbolje znaju kako to funkcioniše. Zato sam siguran da ih uspešno mogu iskorijeniti samo kosovske institucije. Međunarodna zajednica zakazala je u borbi protiv korupcije i sada je na našim institucijama da to učine“, objašnjava Bajrami.

„Kosovu treba podrška“

Bajrami smatra da je sad u svakom slučaju jasno da institucije više ne mogu da traže „dežurne“ krivce za korupciju i kriminal. Jasno je i to da vlada i policija Kosova ne mogu sami da vode borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala na severu Kosova. Za to im je potrebna podrška Kfora i evropske misije Euleks, dodaje sagovornik DW: „Apsolutna suverenost danas ne postoji. Kosovu je potrebna podrška Kfora i Nato, kako bi se zagarantovala bezbednost i integritet zemlje.“

Za bivšeg ministra za Kosovo i Metohiju Srbije Gorana Bogdanovića postoje i drugi izazovi, posebno oni koji su vezani uz srpsku manjinu na Kosovu. „Sloboda kretanja, problem sa srpskom imovinom na Kosovu, manjkava spremnost političkih elita u Prištini i Beogradu na delovanje po pitanju povratka izbjeglica“, kaže Bogdanović. Svi ti problemi ne mogu se rešiti bez pomoći međunarodne zajednice, kaže taj političar i upozorava: „stanje na Kosovu može se čak i pogoršati“.

Trenutno ipak nema neograničene međunarodne podrške Kosovu. Pet članica Evropske unije (Španija, Kipar, Grčka, Rumunija i Slovačka) i dalje ne žele da priznaju nezavisno Kosovo. Sve te zemlje se zbog problema sa sopstvenim manjinama boje presedana.

Priština ne kontroliše sever Kosova

Priština ne kontroliše sever Kosova

Još je važniji stav vlade u Beogradu koji se uvek iznova ponavlja. Srbija ne želi da prizna nezavisnost Kosova. I dalje postoje velike trzavice između Beograda i Prištine. Mapes- Nidik ipak ne veruje da bi se situacija mogla da se pogorša: „Ne verujem u eskalaciju na jesen zato što Berlin vrši pritisak da se ponovno pokrenu pregovori.“ A uz pokušaj pokretanja pregovora, dodaje nemački novinar, nikako ne ide moguća vojna ofanziva Kfora protiv Srba na severu Kosova: „To bi bilo katastrofalno, jer bi posledica bila bekstvo oko 40-50 hiljada ljudi. Ne želimo novi talas izbjeglica i nove kolone traktora u 2012. ili 2013.“

Beograd i Priština izrazili su spremnost za nove pregovore, ali pregovaračke pozicije im se i dalje veoma razlikuju. Srbija želi da pregovara samo o statusu Kosova, a Priština želi da razgovara o normalizaciji odnosa dveju nezavisnih država. Dogovor se još uvek ne nazire.

Autori: Bahri Cani / Srećko Matić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković