Da li je Isus bio oženjen? | Mozaik | DW | 26.09.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Da li je Isus bio oženjen?

Šta se dešava kada jedan naučni istraživač sa prestižnog harvardskog univerziteta predstavi komadić papirusa iz 4. veka veličine vizit-karte, kao dokaz da je Isus Hrist bio oženjen?

Sin Božji navodno na zemlji nije živeo tako čedno kako uči hrišćanstvo. Isus iz Nazareta navodno je bio oženjen, a njegova supruga možda bila bludnica Marija Magdalena.

To u osnovi odgovara onima koji u novije vreme uživaju u tomu da dovode u pitanje hrišćanske dogme. Jedan od njih je američki autor trilera Den Braun. Svojom knjigom „Da Vinčijev kod“, koja je uspešno i ekranizovana, osvojio je milionsku publiku. U njoj su skupljene potpuno neobične teorije u vezi mogućeg bračnog života Isusa Hrista. Za jednog pisca – fascinantan materijal. Ko može da mu zameri?

Teorija istoričarke religije

Karen L. King

Karen L. King

Šta se dešava kada jedan naučni istraživač sa prestižnog harvardskog univerziteta odjednom predstavi komadić papirusa iz 4. veka veličine vizit-karte, na kojem se na koptskom pismu može pročitati: „Isus im reče: Moja žena...“? Stručnjaci su proverili autentičnost fragmenta, tvrdi američka istoričarka religije Karen L. King. Ipak, ona napominje da ne postoji jasan dokaz da je Isus bio oženjen. Tabloidi su se rado prihvatili teme: „Da li je Isus bio oženjen?“ Tim pitanjem se sad bavi javnost.

Pritom bi priča mogla da bude potpuno drugačija: 1982 godine nakon Hrista, neko je odštampao koptsko pismo na papirusu – naravno uz mnogo truda, kako bi to izgledalo što uverljivije. To je verzija priče koptologa Kristijana Askeland. Odgovarajući naslov za tu priču je „Made in Germany“, kaže on sa osmehom. Ili „Made in Berlin“.

Sumnja u autentičnost

Fragment koji se iznenada pojavio je puki falsifikat? „Neke stvari su veoma smešne“, kaže taj američko-norveški istraživač. „To izgleda kao da je neko danas prekopirao koptska slova iz štampanog koptskog udžbenika. U antičkim delima postoje ili vrlo stilizovani tekstovi sa lepo napisanim slovima ili dokumenti kod kojih slova nisu tako lepo pisana. Ali, način na koji su slova napisana uvek pokazuje individualni stil pisca.“ To ovde nije slučaj. Osim toga, po načinu kako se mastilo razlivalo po papirusu i po njegovoj konzistentnosti, vidi se da tu nije reč o o antičkom stilu pisanja.

Očigledne dokaze falsifikovanja Askeland pronalazi i na koptskom dijalektu. „Prema mojim saznanjima, ne postoji ni jedan tekst o Isusu koji je napisan na čistom sahidičkom dijalektu. A ovde se radi o njemu. To je koptski dijalekt koji student nauči u prvom semestru.“

Studentska podvala?

Den Braunov „Da Vinčijev kod“, osvojio je milionsku publiku

Den Braunov „Da Vinčijev kod“, osvojio je milionsku publiku

U svojim sumnjama Kristijan Askeland nije sam. Na međunarodnom kongresu koptoloških studija prošle nedelje u Rimu, na kojemu je istoričarka religije King predstavila svoje nalaze, skoro svi učesnici doveli su u pitanje autentičnost komadića papirusa. To je u međuvremenu priznala i ona na svojoj internet-stranici. Za konačan dokaz, radi li se o autentičnom fragmentu iz četvrtog stoleća ili ipak o falsifikatu, nedostaje jedna analiza, na primer hemijska analiza.

Ali mogućnost da se ona obavi Karen King odbacuje. Ona isto tako ne želi da oda odakle potiče fragment papirusa. Poznato je samo da je reč o zbirci jednog berlinskog profesora koji je u međuvremenu umro, a koji za života nije objavio ništa o tom fragmentu. Zanimljivo je da je ta istoričarka religije i sama 1982. studirala na Slobodnom univerzitetu u Berlinu. „To je čudan splet okolnosti“, kaže Askeland. „nameće mi se pitanje: da li neko želi da je nasamari.“

Odvraćanje pažnje

Na kraju krajeva, i Karen King ima svoj ponos. Nakon što je krajem prošle godine u ruke dobila taj fragment papirusa, odmah je napisala članak i ponudila ga časopisu „Harvard Theological Review“. Stručni časopis odbio je objavljivanje članka uz obrazloženje da sumnja u verodostojnost fragmenta. Sada je, uoči kongresa koptologa u Rimu, taj članak dostavila nekim medijima, a da pre toga nije zatražila dodatna mišljenja stručnjaka.

Askeland nije bio oduševljen velikim zanimanja medija. „To je pre bilo nepoželjno odvlačenje pažnje, nego doprinos naučnom dijalogu.“ A na pitanje, koje ljude sigurno najviše zanima – da li je Isus zaista bio oženjen ili ne – i dalje nema odgovora.

Autori: Klaus Daman / Marijana Bičvić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković