1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Da li je gotovo prekrajanje granica na Balkanu?

Sama činjenica da će se predstavnici Beograda i Prištine uskoro naći za pregovaračkim stolom predstavlja napredak. Da li su mogući razgovori o „zameni teritorija“ i kako bi se to odrazilo na Makedoniju i BiH?

default

Najvažnije pitanje budućih razgovora: normalizacija života ljudi

Još je prerano predvideti da li će razgovori Beograda i Prišine voditi većoj autonomiji Severa Kosova, normalizaciji međusobnih odnosa, zameni teritorija, priznanju ili tek ograničenoj tehničkoj saradnji. Sve opcije su u igri, a ulog je veliki: prosperitet Kosova, evrointegracije Srbije, stabilnost regiona. Ipak, možda najvažnije pitanje je konačna normalizacija života ljudi na Zapadnom Balkanu.

Iako je usaglašavanje i usvajanje Rezolucije o Kosovu otvorilo mogućnost za direktnu komunikaciju, koje između Beograd i Prišine nije bilo još od proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008, stavovi svih strana nisu se bitno pomerili.

Boris Tadic Kathrin Ashton in Brüssel

Boris Tadić i Ketrin Ešton u Briselu 7.9.2010.

U situaciji kada Srbija i dalje ne priznaje Kosovo i želi da razgovara o statusu, a za Kosovo je, kao i za većinu zemalja Evropske unije, ta priča već završena, sama činjenica da će se dve strane naći za pregovaračkim stolom i razgovarati, predstavlja napredak, kaže za Dojče vele Sabina Frezer, programska direktorka za Evropu u Međunarodnoj kriznoj grupi (MKG). Međutim, već na samom startu tog dijaloga, Srbiju čeka prvo iskušenje. „Srbija će morati da načini značajan korak pristajući da sedne za sto kao jednaka sa vlastima iz Prištine. To će biti već veliki napredak “, smatra Sabina Frezer.

Normalizacija odnosa bez priznanja nezavisnosti?

A kada Beograd i Priština počnu dijalog, sa Briselom u ulozi medijatora, neophodno je omogućiti im da razgovaraju o čemu god hoće, bez ikakvog diktata jednoj ili drugoj strani o čemu moraju ili ne da pričaju, smatraju u MKG. Tema za razgovor je pregršt, počev od telekomunikacija, snabdevanja strujom, transporta ljudi i robe pa do fundamentalnijih stvari.

Dok je za Kosovo važno da Srbija prestane da ga blokira na putu progresa, sama Srbija želi rešenje statusa svog religijskog nasleđa na Kosovu, odgovarajući modalitet autonomije Severnog Kosova, ali i napredak na svom putu ka EU.

Kosovo Unabhängigkeit Thaci und Sejdiu mit neuer Flagge

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu i premijer Hašim Tači

O uslovljenosti evrointegracija Srbije rešavanjem odnosa sa Kosovom, Sabine Frezer kaže: „Bilo bi nemoguće za Srbiju da postane članice EU ukoliko, možda ne baš prizna Kosovo, ali svakako ukoliko ne normalizuju svoje međusobne odnose. Ukoliko se odnosi ne normalizuju, a idealno bi bilo da se dođe do međusobnog priznanja, biće teško osigurati mir i stabilnost Zapadnog Balkana.“

U MKG kažu da među srpskim zvaničnicima postoje i oni koji pitanje Kosova vide kao nešto što zadržava Srbiju na putu ka EU i koji se zalažu za „obostrano prihvatljiva rešenja sa Prištinom, koja bi mogla da vode ka priznanju“.

Sa druge strane i među kosovskim liderima postoje oni koji su spremni i na mogućnost zamene teritorija, uz prevashodno puno priznaje suvereniteta, ukazuju u MKG. „I to je mogućnost“, kaže Sabina Frezer, „jer većina koja živi u Preševskoj dolini želela bi da živi sa Kosovom, dok srpska većina sa Severa Kosova želi da živi u Srbiji. Moguće je da dve strane sednu i razmotre razmenu teritorija.“

U nastavku:

Uticaj na Makedoniju i BiH…

DW.COM