1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Da li je EU obećana zemlja?

Najveći broj građana Zapadnog Balkana i dalje podržava ulazak svoje zemlje u EU, pokazuje istraživanje Galupa. Dok je za neke stanovnike Zapadnog Balkana EU i dalje obećana zemlja, drugi je vide drugačije.

Hrvati najmanje oduševljeni putem u EU

Hrvati najmanje "oduševljeni" putem u EU

Percepcija EU među stanovnicima zemalja Zapadnog Balkana i dalje je vrlo pozitivna. Oko 60 procenata građana tog regiona smatra da je pristupanje EU pozitivan korak za njihovu zemlju.

U Srbiji je u odnosu na prethodno istraživanje Galupa, iz 2006. godine, neznatno opala podrška građana pristupu zemlje Uniji, i sada iznosi oko 58 procenata. U Galupu ističu da građani Srbije i dalje imaju veoma pozitivan odnos prema članstvu u EU, dok negativan odnos uglavnom imaju prema radu Haškog tribunala i ulozi koju Unija ima u tom procesu. Andrej Pirka, analitičar Galupa, kaže za Dojče vele da u Srbiji postoji mišljenje da Haški tribunal nije od koristi kao i da samo održava u životu stare konflikte:

„Moje mišljenje je, međutim, da odnos prema Tribunalu ima odlučujuću ulogu u stavu Srba prema EU. Pre će biti da oni vide problem u tome što neke zemlje članice blokiraju progres evrointegracija Srbije.”

U Galupu ističu i to da Srbija, ali ostale zemlje Zapadnog Balkana, osećaju da je, od Samita u Solunu 2003. na ovamo, opala i podrška proširenju unutar same EU, tako da se sada uglavnom govori o strukturalnim preprekama i zamoru od proširenja.

„Zemlje Zapadnog Balkana tako vide Evropu kao manje otvorenu za proširenje, ali i kao manje obećanu zemlju", smatra Pirka.

Pesimizam u BiH

U BiH, prema istraživanju Galupa, 58 procenata građana danas podržava članstvo u EU. To je pad od čitavih 18 procenata u odnosu na prethodno istraživanje. Takvom pesimističnom pogledu najviše je doprinela unutrašnjopolitička situacija, smatraju u Galupu:

“U BiH generalno vlada jedna sumorna atmosfera. Ljudi imaju negativan stav prema političkoj situaciji u zemlji i to osećanje se prenelo i na njihov stav prema ulasku u EU. Oni iznenađujuće realno sagledavaju nefunkcionalnost domaćeg političkog sistema kao najveće prepreke na njihovom putu u EU.”

Iz istih razloga građani BiH su najpesimističniji kada je u pitanju datum njihovog pristupa Uniji i ne vide ga pre 2020. godine.

Istovremeno kada su u pitanju evropske vrednosti, najmanje se Srba u BiH, njih samo 10 procenata, izjasnilo da se „snažno identifikuje" sa njima. U Republici Srpskoj tek 16 odsto građana doživljava EU kao prijateljsku, dok je među Srbima na Kosovu taj procenat 23 odsto.

„Radi se o pitanju identiteta, pogotovo u Republici Srpskoj. Neki od njenih građana smatraju da bi trebalo da dobiju autonomiju i istovremeno se identifikuju sa Srbijom koja je i sama u raskoraku sa EU oko pitanja Kosova i Haškog tribunala. To bosanske Srbe udaljava od EU”, kaže Andrej Pirka.

Euforija na Kosovu, realnost u Hrvatskoj

Zanimljivo je da je najveća podrška članstvu u EU, ali i poistovećivanje sa evropskim vrednostima, pokazano na Kosovu (89 odsto) koje, pri tom, još nije ni potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Analitičar Galupa, Andrej Pirka za Dojče vele to objašnjava:

„Na Kosovu postoji nešto što mi zovemo „efekat svadbenog putovanja”. Proglašenje nezavisnosti i dalje održava dobru atmosferu, a to se reflektuje i na odnos prema EU. Većina kosovskih građana smatra da je Evropska unija imala aktivnu ulogu u procesu njihove nezavisnosti. Oni su zato sad vrlo pozitivni prema svemu što dolazi iz Evrope. Oni još nemaju nikakvih konkretnih obaveza niti su došli u fazu bolnih reformi koje su neophodne u pristupnom procesu. Oni jednostavno EU vide kao obećanu zemlju.”

Sa druge strane, u Hrvatskoj nema znakova euforije. To je, inače, tipično za zemlje koje su tako blizu članstvu smatra Pirka i dodaje:

„Hrvatska se već suočila sa konkretnim problemima koje sa sobom nosi pristupni proces EU. Njeni građani sad imaju jednu izbalansiranu sliku. Očekuje se da će podrška članstvu porasti onoga trenutka kad se zemlja i faktički nađe u Uniji.”

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednica: Sanja Blagojević

  • Datum 02.10.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Jvia
  • Datum 02.10.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Jvia