1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Da li će Kjoto protokol biti sahranjen?

UN sve do 9.12. u južnoafričkom gradu Durbanu raspravljaju o klimi. Od poslednje konferencije pre dve godine u Kopenhagenu, razgovor o klimatskim promenama je utihnuo, a situacija je zapravo daleko od opuštajuće.

Zbog poveäanja emisije štetnih gasova moguć porast temperature za 3,5 do 4 stepena

Zbog povećanja emisije štetnih gasova moguć porast temperature za 3,5 do 4 stepena

Na konferenciji u Južnoj Africi biće odlučena sudbina skoro deceniju i po starog Kjoto protokola. To je jedini međunarodni, važeći ugovor koji obavezuje države na smanjenje emisije štetnih gasova i to samo za period od 2008. do 2012. Zemlje Evropske unije, kao i brojne rastuće i ekonomije u razvoju, kao što su Kina, Brazil i Južnoafrička republika, oklevaju sa produženjem protokola. Japan, Kanada i SAD traže sveobuhvatniji sporazum o klimi koji bi i zemlje u razvoju primorao da se drže zadatih ciljeva.

Konferencija u Durbanu traje do 9.12.

Konferencija u Durbanu traje do 9.12.

Emisija gasova ograničava se u industrijskim zemljama, dok, zapravo, sve vreme raste količina štetnih gasova emitovanih u zemljama u razvoju. Stručnjacima je nevažno kako, samo da se u narednim godinama smanji emisija štetnih gasova u atmosferu, umesto stalnog rasta, kao svih godina do sada.

Pritisak na naučnike ogroman, volje da se deluje nema

Kako bi se taj trend preokrenuo u zaštitu od klimatskih promena moraju se uključiti sve zemlje, smatra Sven Harmeling iz „Džermanvoča“ (Germanwatch): „Moramo uvideti da danas živimo u značajno drugačijem svetu od onoga kakav je bio pre 15 godina kada je potpisan Kjoto protokol. Zemlje u razvoju su te koje zapravo imaju najveći rast u emisiji štetnih gasova i u doglednoj budućnosti biće odgovorne za najveći deo emisije. Zemlje poput Japana i SAD sada kažu da će potpisati jedino nešto što će u istoj meri biti obaveza kako rastućih tako i industrijskih zemalja.“

Sastanak od pretprošle godine u Kopenhagenu, kada 120 šefova država i vlada nisu uspeli da se dogovore, otreznio je mnoge. Borci za zaštitu od klimatskih promena su skeptični. Sa jedne strane, države su se izjasnile da zagrevanje žele da ograniče na 2 stepena, sa druge, dosadašnji ciljevi u smanjenju emisije, nisu bili dovoljni.

„Trenutno smo na putu koji nas vodi ka skoku temperature od 3,5 do 4 stepena. Ovo je zaista potpuno drugačija planeta u odnosu na onu koju smo tada imali! To se može desiti već u narednoj deceniji. Pritisak na naučnike je ogroman. Volje da se deluje kod većine zemalja skoro i da nema“, kaže Sven Harmeling.

Primer Ruande

U Ruandi posađeno više od 800 hektara šume što bi moglo da bude presudno za budućnost i sveta i šuma

U Ruandi posađeno više od 800 hektara šume što bi moglo da bude presudno za budućnost i sveta i šuma

Rast temperature se više ne može izbeći i zato se jedno pitanje uvek nanovo ponavlja: Kako će siromašne zemlje finansirati prilagođavanje klimatskim promenama? Bangladeš će morati da gradi nasipe kako ne bi bio poplavljen zbog podizanja nivoa mora.

U Ruandi pokušavaju da spasu što se spasiti može. Posađeno je više od 800 hektara šume. To bi moglo biti presudno i za budućnost i sveta i šuma, ali i sposobnost Ruande da se uključi u takozvanu „trgovinu ugljen-dioksidom“. Tropska šuma može godišnje da neutrališe 200.000 tona ugljen-dioksida, od čega država godišnje može da zaradi milion dolara.

Tako bi bile spasene tropske šume, kaže direktorka Agencije za zaštitu životne sredine Ruande, Roza Mukankomeje. Ipak, ona je skeptična po pitanju budućnosti Kjoto protokola: „Kada se u Africi priča o klimatskim promenama, priča se zapravo o životu ljudi. Ali se plašim da će Kjoto protokol u Durbanu biti sahranjen. Na svim sastancima uvek i iznova govorimo da smo pogođeni klimatskim promenama, ali nismo imali brojeve da to potkrepimo. Ali sad smo u Ruandi sve stavili na papir. Sve oblasti, od vode, zdravlja, infrastrukture i poljoprivrede su pogođene. Ne možemo više čekati da nam pomognu industrijske zemlje, to traje predugo. Napravili smo plan i sami sakupljamo novac.“

Hoće li bogati finansijski pomoći siromašne?

Bangladeš će morati da gradi nasipe kako ne bi bio poplavljen zbog podizanja nivoa mora

Bangladeš će morati da gradi nasipe kako ne bi bio poplavljen zbog podizanja nivoa mora

Sa novcem bi industrijske zemlje ipak mogle da se uključe, ako već fali volje za politički dogovor. Do 2020. zemljama u razvoju će biti dostupno 100 milijardi dolara godišnje, ali još nije dogovoreno kako će to finansiranje izgledati. I o tome se razgovara u Durbanu.

Afrički predstavnik, Mohamed Adov iz „Kristijan ejda“ (Christian Aid) nada se da će na konferenciji biti više interesovanja za kontinent koji je najviše pogođen klimatskim promenama: „Videli smo da nije bilo kiša i žetve. Videli smo žedne i gladne ljude. Mediji su puni izveštaja o ljudima koji su pogođeni ekstremnim vremenskim prilikama. Šta još čekamo kada uticaj klimatskih promena već osećamo? Nije li više konačno vreme da ljudi ovu temu uzmu za ozbiljno?“

Klimatske promene, upozoravaju naučnici, neće da čekaju, samo zato što pregovori ne napreduju.

Autori: Johanes Bek / Daniela Vranković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković