Džo Koker prkosi godinama | Mozaik | DW | 20.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Džo Koker prkosi godinama

Hitom „With A Little Help From My Friends“, 1968. godine, čuveni britanski pevač Džo Koker, probija led. Osim velike popularnosti, njegovu karijeru obeležila je i zloupotreba droge i alkohola.

Legenda koja traje već 46 godina i danas važi za jednog od najupečatljivijih rok/bluz izvođača svih vremena. I pre toga se Džon Robert Koker bavio muzikom, svirajući sa bendom po pabovima u Šefildu. Mnogi su još početkom 60-ih godina prošlog veka znali sa Vensa Arnolda, kako se Džo Koker na početku karijere predstavljao, i znatno drugačije verzije hitova Čaka Berija i Reja Čarlsa. Godine 1966. osniva grupu „The Grease Band“, koja je, za razliku od prethodnog sastava, privukla pažnju više uticajnih britanskih producenata. Kako je vreme odmicalo, bend je dobio sve atraktivnije ponude. U jesen 1968. Džo Koker kreće na turneju sa čuvenim rok sastavom „The Who“. Par meseci kasnije, izlazi i njegov prvi studijski album „With a Little Help from My Friends“ sa istoimenim singlom, upravo u trenutku kada bend kreće na američku turneju.

Silina i neverovatno karakteristična boja njegovog glasa bila je nešto sasvim novo na tadašnjoj rok sceni. Kokerov prvi veliki hit nosi vrlo simboličan naslov „Uz malu pomoć mojih prijatelja“. Mada je u originalu reč o kompoziciji sa osmog albuma čuvenih Bitlsa, koju su zajednički napisali Džon Lenon i Pol Mekartni, inače jednoj od 500 najboljih pesama svih vremena, prema oceni uglednog magazina „Roling stoun“. Međutim, tada uveliko popularna pop-rok četvorka, taj hit nikada nije objavila kao singl izdanje, što je samo dodatno olakšalo proboj tada još uvek relativnog nepoznatog izvođača. Svi su bili zatečeni interpretacijom Džoa Kokera, da je odluka o izdavanju kompletnog albuma, pala imalo dvoumljenja. Pri tome, više veoma uticajnih muzičara, izrazilo je želju da pomogne u produkciji Kokerovih pesama, pored ostalog Stiv Vinvud i Džimi Pejdž.

Vudstok kao prekretnica

Woodstock Festival 1969 Flash-Galerie

Džo Koker na Vudstoku 1969.

Rezultat je bio iznad svih očekivanja, publika širom Evrope bila je potpuno oduševljena novom britanskom zvezdom. Menadžment odlučuje Kokera da pošalje za Ameriku. Vanserijski uspeh na starom kontinentu, izdavačku kuću je naveo na razmišljanje, kako iskoristiti tako povoljan trenutak, plasman nečeg sasvim drugačijeg u probirljivim Sjedinjenim Državama. Tako je Koker 17. avgusta nastupio na festivalu Vudstok. Zajedno sa bendom „Grease“ neprekidno je svirao 90 minuta, a onda je počela da pada jaka kiša.

Amerikanci su njegovim moćnim, a hrapavim glasom bili potpuno zadivljeni. Neverovatno snažna interpretacija sa povremenim eksplozivnim urlicima, učinila su glavnom atrakcijom trećeg dana festivala. Naredne dana proveo je gostujući u brojnim televizijskim emisijama, uključujući i tok-šou Eda Salivana, koji su još u ono vreme pratili milioni gledalaca. Bio je to prelomni trenutak, koji je muzičara iz Šefilda, učinio svetskom zvezdom.

Za mladog muzičara iz jednog industrijskog grada u Velikoj Britaniji, to je bilo ostvarenje sna. Posebno zbog činjenice da je Koker prvi nastup imao sa 12 godina, pridruživši se bendu svoga brata Viktora. Prvu grupu zajedno sa par vršnjaka osniva četiri godine kasnije. Zvali su se „Kavaljeri“.

zum 70. Geburtstag - Joe Cocker

Džo Koker u Londonu 1964. nakon objavljivanja prve ploče

Školovao se za gasnog instalatera, ali bi zato većina njegovih večeri bila provedena u svirci sa bendom u nekom lokalnom pabu. Bilo je snimaka i pre prvog velikog hita. „I'll Cry Instead“, takođe je bila kaver verzija Bitlsove pesme. Prvi pokušaji prošli su nezapaženo, baš kao i pesme nastale u vreme benda „Vens Arnold i Avendžers“. Onog trenutka kada je Džo Koker otišao za London, sve se promenilo.

Veliki uspeh, a zatim „slobodan pad“

Uspeh albuma prvenca predstavljao je vetar u leđa menadžerima novootkrivene britanske zvezde. Menadžer je u Kokera gledao, kao u zlatnu groznicu, koju je po svaku cenu trebalo iskoristiti. Pauza između nastupa i gostovanja, gotovo da nije bilo. Ploče su se štampale u sve većim tiražima. Mladi roker je možda i želeo da uspori, ali ga ugovor prema izdavačkoj kući u tome sprečavao. Svi termini morali su da se poštuju. Sve dok polovine 70-ih, Džo Koker neumorno je radio, ali u jednom trenutku, sve veći pritisak svetske slave, više nije mogao da izdrži.

Problemi sa depresijom isplivali su na površinu, zloupotreba narkotika i alkohola. Naredni album „I Can Stand a Little Rain“ sa hitovima poput „You Are So Beautiful“ nastavio je da ostvaruje zavidne tiraže, ali samouverenih i energičnih nastupa više nije bilo. Koker je bio vidno izmoren i istrošen, a uz to neretko pijan i neraspoložen. Bilo je samo pitanje trenutka, kada će sve krenuti nizbrdo.

Novi početak

Menadžer Majkl Lang bio je zatečen raspletom događaja, ali od izuzetno talentovanog i veoma traženog rokera i bluzera, nije digao ruke. Koker je odlučio da se suoči sa problemima, zbog čega se na neko vreme povlači sa muzičke scene. Početkom 80-ih kreće ispočetka. Problema sa zavisnošću više nije bilo, i u tome je kultni roker iz Šefilda, ostao dosledan.

Singl „Up Where We Blong“ snimljen zajedno sa Dženifer Varner, obeležio je 1982. godinu, i označio novi početak. Kambek je bio uspešan, doduše ne u svim regionima, u kojima je nekada bio izrazito popularan. Ipak, svaki naredni studijski album, koji bi Džo Koker objavio, odlično je prolazio u Engleskoj, posebno u Nemačkoj, gde i dan-danas ima najveću fan-zajednicu.

Ipak, 1978. odlazi za Kaliforniju, gde se desetak godina kasnije i oženio. Život na farmi pomogao je Kokeru da istraje u nameri da se posveti muzičkoj karijeri, ali ne ubrzanim tempom, na šta je bio primoran, u vreme dok je bio mlad i neiskusan. Danas kada puni sedamdesetu, za Kokera se nikako ne može reći da se penzionisao. Na poslednjoj turneji „Fire It Up“ od prošle godine, on i dalje zvuči energično, samouvereno i jedinstveno. U silini njegove interpretacije ne ponestaje nimalo vazduha, čak ni u segmentima, kada se pevanje ovog rokera pretvara u neponovljiv vrisak, po kojem je, uostalom uvek i bio prepoznatljiv.