1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Džimi Hendriks - 35 godina od smrti

Ovih dana se navršava 35 godina otkako je legendarni rok gitarista Džimi Hendriks preminuo od prekomerne doze tableta za spavanje u jednom stanu u Londonu.

Džimi Hendriks, 1967.

Džimi Hendriks, 1967.

Okolnosti njegove smrti nikada nisu sasvim razjašnjene - da li je u pitanju bio nesrećan slučaj ili samoubistvo?

U svakom slučaju, bio je to preuranjen kraj jedne velike karijere, koja je pomerila granice izmedju džeza, rokenrola i bluza, uvodeći pozorište na muzičku scenu i pretvarajući gitaru u magični instrument.

"...Imam 23 gitare...", rekao je svojevremeni najčuveniji gitarista u jednom intervjuu za nemačke medije, neposredno pred početak nastupa u Kelnu, januara 1969.godine.

Iako je kratko živeo, svega 27 godina, Hendriksova senka i dalje natkriljuje savremenu muzičku scenu. Njegova tri studijska albuma i dalje se prodaju u milionskim tiražima, a ekonomski časopis Forbs nedavno je procenio da Hendriksova zaostavština spada medju "najvrednije u celokupnoj istoriji rok muzike".

Čarls Sar Mari, autor knjige o životu i radu velikog gitariste, kaže da je čak i pre nego što se pročuo, Džimi Hendriks već bio veteran muzičke scene.

Mnogo je svirao - radio je žive svirke, kao frontmen ili prateći gitarista sa velikim brojem muzičara, tako da je, kad se proslavio, za sobom imao bezbroj nastupa. "Mogao je da radi sve - da improvizuje, da vodi grupu, da prati

vokalne soliste, da sam peva i komponuje svoju muziku. Bio je bez konkurencije kada su žive svirke u pitanju", kaže Mari.

Hendriksov uticaj na rok i džez muziku je ogroman - mnogi smatraju da bez njega ne bi bilo ni Prinsa, ni Majlsa Dejvisa... A nema ankete u kojoj nije bio proglašen za najboljeg gitaristu svih vremena. "On je spojio dinamiku sa suptilnim sviranjem, a gitarom je izražavao svoju viziju sveta i pojačavao tekstove pesama. Mogao je da svira u malim klubovima i na orgromnim stadionima, vešto je koristio svetlosne efekte i imao je fantastično ozvučenje", navodi Čarls Sar Mari.

Hendriks je bio takav majstor da je gitaru svirao čak i zubima - a te trikove, kaže Mari, pokupio je svirajući po klubovima sa braćom Ajzli i Litl Ričardom.

"Uvek je polazio od toga da se treba dopasti publici i napraviti šou. Ali, što je više svirao, manje se služio takvim efektima - pojednostavio je svoj nastup, da bi na vrhuncu karijere najviše svirao bluz standarde.