1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Džezer Betoven

Ludvig van Betoven svakako je najpoznatiji sin Bona. Njegova rodna kuća danas je muzej u kojem se održavaju koncerti. Taj grad posvetio mu je festival koji svake godine okuplja vrsne muzičare iz celog sveta.

Ludvig van Betoven komponuje

Ludvig van Betoven komponuje

Peta simfonija - često se naziva i Simfonija sudbine - najpoznatije je delo Ludviga van Betovena. Premijerno je izvedena u Beču 1808. godine pod dirigentskom palicom samog Betovena koji tada imao 38 godina. Publika nije bila oduševljena. Betovenova muzka zvučala je drugačije, slušaocima je bila strana.

Muzičar koji je sledio svoja osećanja

Betoven je rođen 1770. godine u vreme kada je muzika predstvaljala samo zvučnu kulisu i služila samo za razonodu. Betoven je komponovao sonate, klavirske koncerte, simfonije i njegova muzika nije trpela sporednu ulogu. Naprotiv zahtevala je svu slušaočevu pažnju.

„Betoven je bio prvi muzičar koji nije pisao po narudžbi. Nije poput Hajdna i Mocarta svirao za crkvu i plemstvo nego j e u prvi plan stavaljao svoja osećanja, a samim tim i utro put romantizmu “, kaže Markus Šinkel, džez pijanista u Betovenovom rodnom gradu, Bonu. Ovaj muzičar smatra da bi Betoven bio sjajan džez muzičar.

Kao Mocart i mnogi njegovi savremenici , i mnogo kompozitora koji su do š li posle njega , sjajno je improvizovao , samo š to se to tada naz ivalo fantazijom. Reč je o sposob nosti da u trenutku bez nota, jednostavno slobodno svirate. On je to radio upravo na način na koji to danas rade brojni d ž ez muzičari.“

Klavirsko čudo

Betoven nije imao jednostavan život. Njegov otac je želeo, po uzoru na Mocarta, da od njega napravi čudo od deteta.

Trinaestogodišnji Betoven

Trinaestogodišnji Betoven

Ludvig je od malih nogu morao da sedi za klavirom. Prvi put je javno nastupio, najavljen kao klavirsko čudo, sa sedam godina. Kada je imao 17 godina umrla mu je majka za koju je bio vrlo vezan. Njegov odnos prema ocu, alkoholičaru, bio je distanciran.

Betoven je veći deo života proveo u Beču, gde je vrlo brzo postao poznat. Plemići su prepoznali njegovu genijalnost i podržavali ga ceo život. 1810. godine bio je na vrhuncu slave i pored toga što nije dobro čuo, a stanje mu se pritom stalno pogoršavalo. Devet godina kasnije bio je potuno gluv, ali je nastavio da komponuje. 1824. godine završio je Devetu simfoniju, koja je danas poznata po poslednjem stavu u koji je uveo stihove iz "Ode radosti".

  • Datum 26.08.2008
  • Autor Petra Lambek
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/F4tQ
  • Datum 26.08.2008
  • Autor Petra Lambek
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/F4tQ