Džihadisti iz Iraka – pretnja Evropi

Denis Kuspert je nekada pod imenom Deso Dog nastupao kao reper u Berlinu. Danas taj hip-hoper ima drugačiji pseudonim – njegovo novo ime je Abu Tala al-Almani. Kuspert je sada borac u ekstremističkoj grupi „Islamski džihad u Iraku i Siriji“ poznatijoj kao ISIS. To je dosad najupadljiviji primer jednog Nemca koji je najpre postao salafisitički propovednik, a zatim krenuo u „sveti rat“ za račun muslimanskih ekstremista. Bivši reper je navodno i predvodnik jedinice „Nemačka brigada Milatu Ibrahima.“ Po pisanju časopisa Fokus, nemačko državno tužilaštvo pokrenulo je istragu protiv te grupe. Istovremeno, istražni organi u Španiji uhapsliil su grupu navodnih terorista iz ISIS-a, čiji članovi su u toj zemlji vrbovali borce za odlazak u Siriju i Irak.

Već duže vreme je poznato da se na strani ISIS-a, pored boraca iz arapskog sveta, bore i dobrovoljci iz Evrope i Amerike. Po jednoj studiji londonskog Kings koledža, u Siriji ratuje oko 3.000 pridošlica iz zapadnih država, od toga 320 iz Nemačke. Ubedljivo najveći broj stranaca se priključuje upravo ISIS-u. „Radi se o pre svega o mladim muškarcima, koje privlači ta ideologija“, kaže Falko Valde, stručnjak za Irak iz fondacije Fridrih Nojman. „ISIS ima reputaciju najagresivnije grupe među paravojnim formacijama koje deluju u regionu. Očigledno je da baš to na poseban način pridobija mlade ljude, koji traže svoj put“, tvrdi Valde.

Salafisti kao rasadnik regruta

Većina boraca su preobraćenici u islam i izjašnjavaju se kao salafisti. U pitanju je veoma konzervativna struja koja se poziva na idealizovano viđenje „izvornog islama". Uticaj ekstremista na neke nemačke tinejdžere toliko je snažan, da oni dobrovoljno odlaze da ratuju u stranim zemljama, jer veruju da se tako bore za svoje ideale. Pritom su posebno ugrožene određene društvene grupe, objašnjava Mihael Kifer sa Univerziteta u Osnabriku. „Nasilni salafisti su često loše obrazovani mladići, mahom iz problematičnih porodica.“

Istovremeno, taj stručnjak za islam napominje da u radikalizaciji mladih učestvuje čitav niz faktora. „Kada mladi ljudi, koji odrastaju u teškoj situaciji, nađu osobe koje im odaju priznanje, nude drugarstvo, koje im kažu šta treba da rade – njihov život može da krene dramatičnim putem“, objašnjava Kifer. „Njima se prikazuje sasvim jasna slika neprijatelja: na jednoj strani su pozitivci, a na drugoj negativci“. Na taj način, budućim borcima se oduzima pravo na izbor: „Naravno da je dužnost svakog pravog muslimana da se bori na strani dobra“, objašnjava njihov način razmišljanja Kifer.

Ekstremisti se vraćaju kao iskusni borci

Fenomen dobrovoljaca sa Zapada među islamskim ekstremistima poznat je odavno. Ubrzo nakon napada na Sjedinjene Države 2001, nemačke institucije zabeležile su pristizanje nemačkih islamista u Čečeniju i njihovu borbu na strani terorista protiv ruske vojske. Najpre su to činili samo pojedinci, ali broj nemačkih dobrovoljaca ubrzo je porastao zbog rata u Avganistanu. Nešto kasnije, glavna destinacija za islamiste postala je Sirija.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas De Mezijer takođe veruje da radikalni islamisti iz Nemačke sarađuju sa pokretom ISIS u Iraku: „Ako znate da je ISIS ista ona organizacija koja se bori i u Siriji, onda lako možete da utvrdite da evropski borci dejstvuju i u Iraku. To je naravno za nas izuzetno zabrinjavajuće“, izjavio je nedavno savezni nemački ministar na sastanku sa pokrajinskim ministrima policije. Uprkos tome, De Mezijer je bio veoma maglovit u svom odgovoru na pitanje kako sprečiti da nemački ekstremisti putuju u zaraćene oblasti. Ministar kaže da je u pitanju veoma osetljiva tema – jer, radi se mahom o nemačkim građanima, a oni u svako doba mogu da pređu tursku granicu samo uz ličnu kartu i da se odatle vrate u svoju matičnu zemlju.

Učesnici u aktuelnim sukobima u Siriji i Iraku su verovatno radikalizovani i traumatizovani zbog onoga što su proživeli, ali isto tako i iskusni u borbenim dejstvima. Državni organi još uvek utvrđuju koje pravne mogućnosti im uopšte stoje na raspolaganju da bi sprečili povratak takvih boraca u Nemačku.

Hrana za topove ili municija za propagandu?

Nemačka služba za zaštitu ustava smatra da postoji „sve veća pretnja“ od takvih povratnika. Drugi islamski ekstremisti ih doživljavaju kao heroje, a na nemačkoj islamističkoj sceni „povratnici iz Sirije uživaju status pop-zvezda“, kaže jedan nemački istražitelj za tabloid Bild.

Valja napomenuti da je vojni značaj dobrovoljaca sa Zapada po svemu sudeći zanemarljiv. ISIS raspolaže sa preko 10.000 boraca, što znači da par stotina neiskusnih i jedva obučenih ekstremista iz Evrope neće promeniti odnos snaga, smatra Falko Valde. „Oni međutim za ISIS imaju sasvim drugo značenje, i to u propagandnom smislu. Za tu grupu terorista veoma je važno da može da kaže da među njima nisu samo borci iz Iraka, Sirije i Zalivskih država, već da su ubedili i Evropljane da im se pridruže.“ Na taj način, ISIS dobija pozitivan publicitet, a ta formacija zna kako da ga iskoristi: „Takve propagandne poruke se veoma brzo šire preko društvenih mreža, a to može podstakne regrutaciju novih boraca“, kaže Valde.

Napadi se već vrše

Naveći strah snaga bezbednosti jeste da će veterani iz tih ratova upotrebiti svoja iskustva sa Bliskog istoka za terorizam unutar granica Evrope. Falko Valde za Dojče vele tvrdi da su se ta strahovanja već obistinila – četvoro ljudi je ubijeno u Belgiji krajem maja, u terorističkom napadu u Jevrejskom muzeju. Zbog toga je uhapšen francuski državljanin Mehdi Nemuš.

„Napad je izveo borac koga je obučio ISIS. To je pokazalo koliko taj sukob ne haje za granice“, kaže taj stručnjak iz fondacije Fridrih Nojman. Valde podseća i da postoje informacije o indoktrinaciji mladih boraca tokom rata. „Radi se o ekstremističkom, fundamentalističkom shvatanju islama, koji prodire u sve oblasti života. I svako ko se potpuno posveti toj ideji“, zaključuje Valde, „verovatno će biti spreman da vrši terorističke napade u Evropi“.