Džejn Ostin, zauvek!
27. septembar 2009.
Hiljade ljubitelja Džejn Ostin, obučeni u raskošne kostime s kraja 18. veka, okupilo se u gradiću Bat u Velikog Britaniji. Svi su dobro raspoloženi dok se podsećaju plesnih koraka starih dvorskih igara. Za one koji nisu savladali gradivo postoji plesna radionica, gde mogu da usavrše svoje umeće.
Na ovogodišnjem devetom Džejn Ostin festivalu organizovana su čak 44 prateća programa koji svakog od posetilaca, bar na kratko, vraćaju kroz vreme, u doba kada je Džejn stvarala svoja remek-dela.
Ginisov rekord
Profesorka sa Univerziteta u Kolumbiji Kler Harmon napisala je knjigu „Slava Džejn“ i objašnjava zašto je Džejn Ostin i danas toliko popularna:
„Pisala je veoma dobre romantične priče, jednostavnim jezikom, sa dosta šala. U njenim knjigama ima dosta ironije, a i njene priče su dopadljive – dečak upoznaje devojku, to su priče koju su univerzalne.“
Vrhunac festivala predstavlja takozvana „Parada plemića“, gde kostimirani učesnici paradiraju gradom, igraju i pevaju. Ove godine više od 400 ljubitelja dela Džejn Ostin došlo je obučeno kao plemići iz 18. veka – krinoline, šeširi, mačevi, uniforme, čizme za jahanje.
„Oborili smo ginisov rekord za najveći skup ljudi obučenih u plemićke kostime. Prethodni rekord je bio 200 ljudi, a mi smo imali 409 ljudi“, kaže direktorka festivala Džeki Hering.
Zaboravljeni Čavton
Dani kada su mlade devojke zabavljale prijatelje pevajući u salonu kuće na selu, odavno su prošli. Ali Bat svake godine oživi sećanja na to doba nevinosti.
Kada su se Džejn, njena majka i sestra odselile iz Bata, otišle su u šarmantnu kućicu u Čavtonu, koja je danas muzej. Tamo je Džejn napisala i objavila neka od najpoznatijih dela i to samo u periodu od 4 godine: „Razum i osećajnost“, „Mansfeld park“, „Ema“, „Gordost i predrasude“.
Ipak, Čavton ostaje gotovo zaboravljen gradić u Hempširu, za razliku od Bata koji je, iako ga Džejn nikada nije volela, postao mesto gde se svake godine slavi ime i delo jedinstvene Džejn Ostin.
Autorke: Marijana Šreder / Natalija Miletić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković