Crnogorski san o nafti | Politika | DW | 15.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Crnogorski san o nafti

Dosadašnja istraživanja pokazala su da u podmorju Crne Gore ima gasa, ali da do „naftne žile“ tek treba doći. Da li će Crnogorci postati šeici?

Crnogorska Vlada objavila je da će u septembru biti raspisan tender koji će biti otvoren devet meseci i da će se na njemu prijaviti dvadesetak renomiranih kompanija. Pomoćnik crnogorskog ministra ekonomije Vladan Dubljević za Dojče vele kaže da je realno očekivati da se do nafte dođe, jer je, kako ističe, već sada nesporno da je jadranski basen plodno naftonosno polje.

„Mi ne bi radili taj posao da ne smatramo da se u crnogorskom podmorju nalaze ležišta ugljovodonika. Poznato je da Hrvatska poseduje velika komercijalna ležišta gasa, u Italiji su takođe otkrivena velika ležišta i gasa i nafte, u Albaniji proizvodnja nafte traje već 20-30 godina“, nabraja Dubljević.

U „Gazpromu“ smatraju da se u Crnoj Gori možda može doći do naftne žile

U „Gazpromu“ smatraju da se u Crnoj Gori možda može doći do naftne žile

Prema „Strategiji razvoja energetike Crne Gore“, koja se bazira na geološkim procenama, rezerve nafte u crnogorskom podmorju procenjene su na sedam milijardi barela, dok se rezerve prirodnog gasa procenjuju na čak 425 milijardi kubnih metara. Kako se vrednost četiri nalazišta nafte u Bosni i Hercegovini procenjuje se na 27 milijardi dolara, u ruskom „Gazpromu“ smatraju da se u severnim delovima Crne Gore, možda, može doći do naftne žile.

Naftne mrlje

U periodu od 1950 do 1991. godine, u Crnoj Gori je izvedeno 17 istražnih bušotina, a u svima njima je praktično utvrđena pojava gasa i nafte. Najznačajniji naftonosni potencijal utvrđen je kod Ulcinja, te u podmorju Boke Kotorske. Ali, tadašnja tehnologija nije omogućavala dublji prodor u utrobu zemlje, koji bi dao željene rezultate.

Na bušotini koja se nalazila u moru severozapadno od Budve, nafta je potekla, ali je nije bilo u komercijalnim količinama, tako da eksploatacija nije ni počela. Udružene jugoslovenske naftne kompanije osamdesetih godina prošlog veka bušile su u Valdanosu kod Ulcinja do dubine od 5.309 metara. Na toj bušotini stavljen je čep, oko kojeg se često mogu videti znatne količine naftne mrlje.

Efekti tek za pet godina?

Pogledajte video 02:32

Nemački emirat (VIDEO)

Ekonomski ekspert Zarija Pejović kaže za DW da, dok se čeka čudo i da potekne nafta, prioritet za Crnu Goru treba da bude izrada programa njene finansijske konsolidacije, te podsticanja proizvodnje i zaposlenosti.

„Čak iako se rezerve nafte otkriju, imaćemo verovatno nastavak vladanja ovog režima slično bliskoistočnim režimima. Ne verujem, dakle, da će se to nešto značajnije odraziti na životni standard građana Crne Gore”, dodaje Pejović.

U crnogorskoj vladi već je isplanirano da će ta zemlja od naftnih kompanija ubirati 70 odsto njihovog profita na godišnjem nivou kroz unapred definisane naknade i poreze. Veći prihodi očekuju se za pet godina, odnosno oko 2017, kada, uostalom, stiže na naplatu najveći broj kredita kojima je aktuelna vlast u prethodnih nekoliko, i posebno u ovoj godini, veoma zadužila Crnu Goru i sve njene građane.

Autor: Mustafa Canka
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Audio i video